SA1-P
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Lokalne fondacije: Šabac

Našli smo se sa Biljanom Davidovski, Gordanom Mandić – Radosavljević i Ljubicom i Viktorom Tešićem da razgovaramo o njihovoj fondaciji u nastajanju. Našli smo se u šarmantom parku u centru grada. Šabac je grad sa preko sto hiljada stanovnika i dobrom vezom sa Beogradom i Novim Sadom, ali kako nam kažu, mladi često biraju da odu i žive negde drugde. Ova mala grupa ljudi želi da učini sve da Šabac postane mesto u kom će mladi želeti da ostanu i gde će imati šta da rade.

Biljana je psihološkinja i dugo godina radi u prosveti, što joj omogućava da iz prve ruke prepozna probleme i potrebe mladih ljudi. Jedna od tema o kojima smo razgovarali sa Biljanom, je ujedno i važan i urgentan problem sa kojim se suočavaju svi gradovi u Srbiji – rodno zasnovano nasilje, kao i rodna (ne)ravnopravnost.

Najveći problem sa rodnom neravnopravnošću, kako nam kaže Biljana, je taj što je ona uslovljena obrascima u kulturi i ponašanju, koji se jako teško menjaju: „Izbor igračaka, dečijih igara, profesije (zanimanja) zavisi dosta od rodne pripadnosti jer su tako naučeni dečaci i devojčice, prvo u porodici, a posle i u društvu. U porodici se od žene očekuje da brine o deci i porodici, a suprug ukoliko i učestvuje u tome, radi da bi pomogao, a ne zato što to smatra kao svoju obavezu i odgovornost. Ovo su tipične predrasude i očekivanja o muškim i ženskim ulogama.“Iako se stvari menjaju na bolje, potrebno je puno vremena i truda, kako bi se stvari popravile.“ Biljana navodi razne aktivnosti kojima će se fondacija u nastajanju baviti, kako bi se uhvatila u koštac sa ovim problemima: „Potrebno je promovisanje rodne ravnopravnosti kod dece i mladih. I to je moguće kroz edukativne radionice i organizovanje sportskih aktivnosti dečaka i devojčica. Na potrebu rodne ravnopravnosti može se ukazati kroz kampanje, tribine, nastupima u medijima i korišćenjem društvenih mreža.“

Promena kulturoloških obrazaca ponašanja je mukotrpan i dug proces, ali je samo tako moguće adresirati problem rodno uslovljenog nasilja. Biljana napominje da je „ za žene koje trpe nasilje važna psiho-socijalna podrška i ekonomsko osnaživanje da bi mogle da se odluče da izađu iz začaranog kruga nasilja.“ U Šapcu, kao i Srbiji generalno, ovaj problem je jedan od gorućih, a do sada se prevencija pokazala kao najbolji lek. Biljana je u svom dosadašnjem radu, već videla efektivnost edukacije na tu temu i navodi da je „pored zakonskih rešenja neophodno raditi na prevenciji sa mladima – edukovati ih i senzibilisati za rodna pitanja i poštovanje ljudskih prava. Mladi su veoma zainteresovani za ovu tematiku“.

Viktor je najmlađi predstavnik šabačke fondacije, a aktivizmom je počeo da se bavi nakon što su mu neformalne edukacije i podrška promenili život na bolje. Kao mali je bio žrtva vršnjačkog nasilja i prinuđen da promeni školu, ali ga je upravo to iskustvo kasnije navelo na to da poželi da bude u ulozi onih koji menjaju svoj kraj na bolje, pružajući podršku onima kojima je najpotrebnija. Pitali smo Viktora, da li misli da se situacija u vezi sa vršnjačkim nasiljem promenila: „Mislim da se situacija značajno poboljšala, ali nedovoljno da bi se moglo reći da je dobra. Mladi se i dalje suočavaju sa ozbiljnom diskriminacijom i psihološkim nasiljem u školama, što loše utiče na psiho – fizički razvoj pojedinca, njegovu ličnost i dalji život. Postoji više oblika vršnjačkog nasilja, a mislim da su mlade LGBT osobe i nacionalne manjine najviše izložene raznim oblicima diskriminacije i nasilnog delovanja. U većini slučajeva, nadležni u školama ignorišu nasilje nad LGBT mladima, jer smatraju da su sami izazvali nasilje zbog njihovih ličnih karakteristika.“ Viktor vidi budućnost u radu neformalnih institucija, pre svega šabačke fondacije u nastajanju, kao ključnog faktora koji će uticati na institucije od značaja, kako bi se najefikasnije pristupilo rešavanju problema: „Potrebno je uključiti prosvetne radnike, prosvetne institucije i organizacije civilnog društva koje imaju relevantno iskustvo u ovoj oblasti kako bi se došlo do rešenja

Ono što šabačku fondaciju u nastajanju čini zaista posebnom, je to što je u njeno osnivanje uključena i Viktorova mama, Ljubica. Ljubica već trinaest godina vodi svoj kozmetički salon, a pre četiri godine je počela da se bavi aktivizmom, na šta je podstiče i inspiriše i njen odnos sa Viktorom. Svojim primerom želi da pokaže pozitivan primer komšijskog aktivizma i pozove sve ljude da budu uključeni u boljitak svoje zajednice. Buduću fondaciju Ljubica vidi kao neku vrstu „mosta između zajednice i donatora“ i smatra da je najbitnije steći poverenje lokalne zajednice: „Trudićemo se da što više uključujemo zajednicu i podstičemo građane na aktivizam za opšte dobro naših sugrađana. Na taj način ćemo biti uvek informisani o eventualnim potrebama i problemima na lokalu.Ljubica smatra da prvo treba pomoći onima koji su najugroženiji: „žene žrtve porodičnog nasilja, LGBT+ osobe, osobe sa mentalnim smetnjama i osobe sa invaliditetom. Osim toga bi trebalo raditi i na očuvanju životne sredine.“

Gordana ima višegodišnje iskustvo u nevladinom sektoru i želi da buduća fondacija Šabac kroz direktan kontakt sa građanima i „poznavanje mehanizama“ postigne „uticaj na javne politike“, kao i da „pribavljaju sredstva za funkcionisanje i podršku projektima građana kroz kreiranje strateškog plana fondacije“. Smatra da je jako važno da fondacija bude medijski zastupljena kako bi postala prepoznatljiva u „slanju pozitivnih poruka do promena i pomaka u razvoju zajednice“.

Osnivači vide aktivnosti buduće fondacije kroz „organizaciju različitih programa neformalne edukacije u cilju razvoja kompetencija građana na osnovu istraživanja potreba“, a Gordana dodaje da žele i da pruže podršku „u pripremi projektne dokumentacije za inicijative koje pokreću i aktivno uključuju građane i građanke u svoje aktivnosti i zastupaju opšte interese

te zajednice kroz kreativna, potpuna i održiva rešenja“. Šabačku fondaciju vide kao „nezavisnu, filantropsku organizaciju koja je posvećena zadovoljavanju ključnih potreba i poboljšanju kvaliteta života u Šapcu“.

Vatreno krštenje: odgovor lokalnih fondacija iz Rumunije na krizu izazvanu pandemijom

Napisao Džordž Gruesku, Asocijacija za odnose u zajednici (ARC), Rumunija Suočeni sa posledicama COVID-19 virusa, 17 lokalnih fondacija širom Rumunije počelo je da prikuplja sredstva za najvažnije zdravstvene službe i pojedince koji su bili najviše pogođeni novonastalom situacijom. Upravo ove lokalne fondacije doprinele su tome da se za ugrožene grupe obezbedi više od 1,8 miliona evra neophodne medicinske opreme i hitne pomoći. Ono što je rumunsko iskustvo pokazalo jeste da se značajni rezultati najčešće postižu kroz jaku međusektorsku saradnju, pre

Lokalne fondacije: Stara Pazova

Šta se desi kada nekoliko prijatelja odluči da preuzme stvar u svoje ruke? Razgovarali smo sa Željkom Ivovićem, Irenom Ivović, Nikolom Rajkovićem i Brankom Rodić– o njihovim planovima za Staru Pazovu i okolni kraj. Stara Pazova broji oko šezdeset hiljada stanovnika i blisko je povezana sa Novom Pazovom i Starim i Novim Banovcima, a članovi fondacije u nastajanju se nadaju da će uz pomoć zajedničkih projekata i akcija, poboljšati kvalitet života ne samo u Staroj Pazovi, već i u obližnjim

Lokalne fondacije: Šabac

Našli smo se sa Biljanom Davidovski, Gordanom Mandić – Radosavljević i Ljubicom i Viktorom Tešićem da razgovaramo o njihovoj fondaciji u nastajanju. Našli smo se u šarmantom parku u centru grada. Šabac je grad sa preko sto hiljada stanovnika i dobrom vezom sa Beogradom i Novim Sadom, ali kako nam kažu, mladi često biraju da odu i žive negde drugde. Ova mala grupa ljudi želi da učini sve da Šabac postane mesto u kom će mladi želeti da ostanu i