Lokalna fondacija predstavlja sponu između grupa koje imaju pokretačku snagu i ideje i pojedinaca i preduzeća koji su motivisani da ulože sredstva u rešavanje različitih pitanja i unapređenje života u svom okruženju. Preko fondacija koje pokrivaju deo grada, grad ili opštinu i njihovih programa, manja udruženja i neformalne grupe građana konkurišu svojim predlozima i dobijaju podršku da te inicijative sprovedu u delo.

Sreli smo se u Pančevu sa ljudima koji žele da pokrenu i poboljšaju svoj kraj osnivanjem lokalne fondacije: Natašom Lenđel, Draganom Srećkovićem, Nikolom Ćurčinom, Denizom Hotijem, Predragom Mijalkovićem i Nenadom Živkovićem. Rekli su nam da žele da prva asocijacija na reč fondacija u Pančevu bude – poverenje. Lokalna fondacija Pančeva će biti razvojna fondacija koja će trajno doprinositi dugoročnom jačanju zajednice jačanjem poverenja unutar nje. Time ona postaje jača, homogenija, povezanija, sposobnija i spremnija da se samostalno suoči sa izazovima, odgovori na probleme i reši ih na pozitivan i proaktivan način, u najširem interesu i za opšte dobro.

Osnivači buduće fondacije imaju oko godinu dana da sakupe novac od donatora na lokalu koji će Trag fondacija duplirati. Nakon toga, kreću u formalno osnivanje lokalne fondacije u Pančevu. Za buduću fondaciju nam kažu da žele da bude zasnovana na temeljnim i neupitnim vrednostima i načelima rada, a to su: participativnost, odgovornost, transparentnost, otvorenost, okupljanje zajednice i uvažavanje različitosti i inkluzija. Osnivanjem fondacije veruju da će ostvariti uzvišene ciljeve, poput povezivanja zajednice, jačanja njene unutrašnje kohezije, ohrabrivanja na akciju aktere njenog društvenog života, umrežavanja zainteresovanih pojedinaca i grupa, razvijanja potencijala, pomaganja snaga, podsticanja resursa i podržavanja ideja koje doprinose njenom sveobuhvatnom razvoju.

Filantropija je osnovni pokretač lokalnih fondacija i predstavlja spremnost ljudi da doniraju novac i podele znanja, prostor, veštine, opremu ili druge resurse sa drugima. Lokalna fondacija uvećava snagu davanja i prikupljena sredstva preusmerava na lokalne inacijative putem transparentnih programa za dodelu donacija i nezavisnih odbora za odlučivanje.

Nataša je antropološkinja i entuzijasta za inovativne metode učenja. Pitali smo je da nam kaže u kojoj su fazi osnivanja i rekla nam je da su već počeli sa prikupljanjem sredstava, kao i da su već počeli da razgovaraju sa ljudima, kao i da u planu imaju razne akcije. „Otkad znam za sebe, prati me osećanje brige za svoju zajednicu i zbog toga mi je ideja fondacije toliko bliska, jer omogućava relaciju između zajednice, odnosno građana koji imaju neke potrebe i ljudi koji imaju potrebu da pomognu gradu. Iako svi imamo osećaj šta je potrebno nekoj određenoj grupi ljudi, želimo da izađemo iz tog mehura i vidimo šta je potrebno široj zajednici“, rekla je ona.

Njihov cilj je da zaista oslušnu i temeljno istraže kakvu vrstu intervencija zajednica očekuje i šta su potencijalni donatori spremni da podrže i da, nakon toga, naprave konkretniju strategiju za realizaciju svojih planova. U razgovoru sa prijateljima nameće se jedna od ideja, a to je osmišljavanje kulturnih sadržaja i oživljavanje prostora, koji su nekad radili, ali su se zatvorili poput evangelističke crkve koja, kako nam kaže Nataša, „više nema nikakvu religijsku funkciju, a u poslednje vreme se koristi u kulturološke svrhe”, i dodaje, “mi bismo voleli ako bi postojao neki način da nju stavimo na raspolaganje građanima; time bi prostor crkve postao mesto susreta i direktnog kontakta sa zajednicom koju bi mogla da koristi buduća lokalna fondacija ovog grada”. Po njenim rečima, to bi bilo pružanje prostora za razgovor i maštanja o Pančevu u budućnosti. Kada je reč o očekivanjima u vezi sa inicijativama koje bi mogli da podrže u budućnosti, Nataša bi bila sasvim zadovoljna i predlozima koji uključuju sređivanje javnih površina, zaštitu životne sredine i zajedničko pravljenje stvari.

Nataša, Nikola i Dragan

Nikola je od svoje osamnaeste godine bio omladinski NVO aktivista, a danas je nastavnik i direktor Elektrotehničke škole “Nikola Tesla” Pančevo, dobitnik nagrada za najbolju eTwinning školu u Srbiji (Nacionalna i evropska oznaka kvaliteta), nagrade Kreativne škole za unapređenje u nastavi. Nikola kaže da je lokal-patriota i da voli da Pančevo bude lepo i da ljudi uživaju u njemu voleo bi da ljudi javnu sredinu shvataju kao svoju, bez obzira na to da li je to organizovanje koncerta, sređivanje staze ili igrališta.

I Dragan se sa ostatkom grupe upustio u avanturu sa jasnim planom osnivanja lokalne fondacije. On je već petnaest godina aktivan u civilnom društvu u Srbiji i zemljama regiona na različitim razvojnim projektima. Zanimaju ga politike, procesi i prakse koje se fokusiraju na emancipaciju građanki i građana, osnaživanje zajednica, razvoj demokratije i jednaku raspodelu moći u društvu. Smatra da je najvažnije da se vremenom usmere na razvojne stvari, uz konstantno osluškivanje zajednice na mlade, kulturu i na umetnost, jer su to suštinske stvari koje nedostaju i koje ih određuju.

Deniz je preduzetnik, nagrađivani socijalni dizajner, filmski autor, omladinski lider i konsultant u oblastima društvenih inovacija i obrazovanja, sa više od devet godina iskustva u javnom, korporativnom i civilnom sektoru u Srbiji. Na osnivanje lokalne fondacije ga je podstakla ideja i želja da se jednog dana probudi u uzbudljivom gradu u kome komšije podržavaju jedni druge. Voleo bi da Pančevo postane „wow mesto za život“, i dodaje, ”buduću fondaciju vidim kao inicijatora i podstrek za saradnju i razumevanje između komšija, akcije koje uređuju parkove za decu, fasade naših predaka, ulice naših drugova, dalje školovanje mladih, kreativnost naših sugrađana, a cilj čine, pre svega nasmejani sugrađani i sugrađanke“.

Predrag za sebe kaže da je radoznalac, bibliofil i aktivni pokretač zajednice. Nada se da će kreirati i podstaći neke nove pokretače u zajednici koji će raditi na menjanju svih onih problema važnih njima i njihovom okruženju. Veruje da će ključ uspeha buduće fondacije biti konkretne i male pobede, jer je to ono što nam trasira put ka trajnom i kvalitetnom unapređenju gradskih i seoskih sredina Pančeva. Nada se da će u sledećih godina dana uspeti da podrže neke važne postojeće inicijative u gradu i time dodatno motivišu neke druge pokretače u svojoj lokalnoj zajednici.

Nenad je novinar, nastavnik građanskog vaspitanja u srednjoj školi, aktivista, antifašista. Veruje da će zahvaljujući fondaciji u nastajanju podržati vesnike i donosioce promena na bolje u Pančevu. Smatra da će zahvaljujući budućoj fondaciji, njihova lokalna zajednica videti boljitak kroz inicijative koje se zalažu za očuvanje i unapređivanje životne sredine što je od posebnog značaja s obzirom na to da je Pančevo grad koji je decenijama opterećen izuzetno ozbiljnim ekološkim problemima, a takođe očekuje da će se pokrenuti građanske inicijative za očuvanje i unapređivanje ambijentalnih i urbanističkih celina, a nasuprot aktuelnom razaranju takvih celina zarad brze zarade investitora, često uz zloupotrebu javnih resursa. Nenad posebno ističe važnost pružanja podrške omladinskim inijativama koje doprinose modernizaciji i otvaranju društva.

Zahvaljujući fondaciji, članovi grupe koja osniva lokalnu fondaciju veruju da će Pančevo dobiti prostor za povezivanje i umrežavanje postojećih aktera društvenog života, kao i onih koji će to tek postati, kao i mogućnost da svi koji su zainteresovani za umrežavanje, dobiju priliku za to jer kako kažu: „nikad se ne zna šta sve dobro, iz te situacije može da nastane.“ Uz to, računaju i na izrazitu nezavisnost u svom radu, transparentno funkcionisanje i komuniciranje sa zajednicom, a kampanja prikupljanja novca za buduće dodeljivanje donacija već daje prve rezultate i male inicijative iz Pančeva imaju čemu da se nadaju.

The post Lokalna fondacija Pančevo appeared first on FONDACIJA NAŠEG KRAJA.

Bili smo u rodnom mestu Konstantina Velikog, gradu na raskršću istoka i zapada, ali ne zbog Niške Banje, već da razgovaramo sa osnivačima buduće lokalne fondacije u Nišu: Nenadom Stojanovićem, Draganom Miljkovićem, Milanom Babićem i Čedomirom Šargićem.

Iznenađujuće brzo, razgovor nas je poveo u pravcu tema direktne demokratije i građanske neposlušnosti i koliko je za svaki demokratski razvoj važno da građani imaju platformu da komentarišu i koriguju vlast, kao i da zajednički i kroz direktnu participaciju kreiraju prostor za slobodnu misao. Kad su misija i cilj postojanja fondacije usmereni na dobrobit građanstva, to znači da su osnivači spremni da postupaju po merilu morala i savesti, a ne diktatu institucija.

Tako smo, na samom početku, krenuli tragom buduće lokalne fondacije, naslućujući pregršt spontanih, slobodarskih i kreativnih ideja koje se krčkaju u mislima njenih osnivača. Ubrzo smo shvatili da smo sreli grupu hrabrih i nesvakidašnjih ljudi. Poznato je da, ako želite da zadržite autonomiju, to znači da ste spremni da se ne dopadate uvek svima, ali je to cena koju su osnivači buduće fondacije spremni da plate kako bi osigurali siguran prostor za sve Nišlije koje žele da se upuste u inovacije i rizik pionirskih poduhvata. Upravo je jedna od najvažnijih karakteristika lokalne fondacije da deluje nezavisno od bilo kog pojedinca, organizacije, institucije, preduzeća ili političke partije i da okuplja ljude različitih profesija i interesovanja.

Dragan je sociolog i već dvadeset godina se aktivno bavi izgradnjom civilnog društva. Od fondacije očekuje da pruži građanima Niša platformu za aktivno udruživanje i podršku za rešavanje problema koje ne mogu sami da reše. Nada se da će buduća fondacija pružiti podršku mladima da dođu do izražaja i razviju svoje talente i pasije, ali i da će, zahvaljujući fondaciji, ulice Niša biti čiste, pune uličnih svirača i zadovoljnih i nasmejanih građanki i građana.

Osnivači prepoznaju promociju, kao prvi značajan korak u osnivanju ovakve fondacije. Ovaj korak će biti posebno kompleksan, zbog toga što fondacije ovakvog tipa nisu do sad postojale u Nišu i samim tim, građani ne znaju dovoljno o tome. Zbog toga je veliki zadatak na osnivačima da približe i pojasne ljudima značaj ovakve fondacije, ali i značenje koncepta filantropije i kako u praksi građani mogu da osmisle, učestvuju i doprinesu akcijama koje su za opšte dobro. U tome će se osloniti na potencijal direktne komunikacije sa svojim sugrađanima, putem društvenih mreža poput Facebooka i Instagrama, ali i kroz javne nastupe na televizijama, u štampanim medijima i kroz publikacije koje će bliže upoznati Nišlije sa temeljnim idejama, ciljevima i misijom buduće fondacije.

Promocija ovog načina rada i značajne koristi koja svaka lokalna fondacija ima na zajednicu gde deluje, poslužiće im i za lakše prikupljanje novčanih sredstava i drugih nematerijalnih resursa, koji su im neophodni za početak formalnog rada buduće fondacije. Osnivači fondacije u Nišu imaju zadatak da prikupe 15.000 evra koje će im Trag fondacija duplirati, a ideja je da celokupni prikupljen i dupliran iznos iskoriste za podršku građanskim inicijativama neformalnih grupa i malih udruženja, koje će se prijaviti na konkurs za dodelu donacija.

Još jedna važna aktivnost će biti širenje tima i privlačenje uglednih i uticajnih Nišlija da prihvate članstvo u Upravnom odboru buduće fondacije. Ulogu Upravnog odbora osnivači vide kao značajnu zbog dužnosti da nadgledanju transparentnost fondacije, kao i da oblikuju program buduće fondacije. Njihov glavni zadatak biće da osiguraju da fondacija bude i ostane autonomna i nezavisna, kako od strane donatora, tako i interesnih grupa, političkih aktera, ali i osoblja fondacije. Oni žele da buduća fondacija ostane otvorena, te da sva svoja znanja, kontakte, ideje i novac nesebično deli sa građanima i građankama Niša. Teme koje su u ovoj fazi rada uzele prioritet su: zaštita životne sredine i to, pre svega, podržavanje akcija u cilju čistijeg grada, osiguravanje veće bezbednosti građana, omogućavanje platforme za neformalne edukacije, ustupanje prostora za građanski aktivizam, realizovanje javnog prostora za umrežavanje i slobodnu komunikaciju, podrška umetnosti i sportu.

Dragan, Milan i Nenad

Milana je pre deset godina naneo put u Niš i potpuno se zaljubio, najpre u grad, a onda i u jednu Nišlijku. Kao neko ko je došao u Niš i ko je dosta putovao tokom života, živeo i u inostranstvu i u drugim gradovima, u poverenju nam kaže da je Niš najbolji grad na svetu, iako nije najlepši. Upravo mu je to bila glavna motivacija da učestvuje u osnivanju fondacije – da Niš ne bude samo najbolji, nego i najlepši grad na svetu. Nišlije vidi kao srdačne, velikodušne, dobre, sa toplom dušom i toliko pristupačne i otvorene, da se on u potpunosti oseća prihvaćeno, kao deo mozaika tog grada, kao punopravni građanin Niša. Zbog svega toga, Milan duboko veruje da Niš zaslužuje fondaciju koja će ih pokrenuti i motivisati da sami urade nešto dobro za svoj grad, makar iz inata, jer kako nam kaže: „južnjaci najviše vole da im neko kaže da nešto ne mogu, jer će onda oni da daju sve od sebe, da dokažu da može“.

Lokalne fondacije upravo koriste taj pristup da podstaknu podršku zajednice i razviju lokalnu filantropiju kroz prikupljanje sredstava od pojedinaca, preduzeća i drugih donatora u svojoj okolini i ulaganje tih sredstava u razvoj zajednice i njenih resursa. Milan bi voleo da buduća fondacija povrati zdravo, kreativno druženje na ulicama, kroz sport. Veruje da će im se prijaviti inicijative za podršku koje uključuju nešto poput organizovane akcije žmurki, fudbalskih utakmica i sličnih sportskih aktivnosti, i da će se Nišlije povezati, ne samo virtuelno, što je sklonost mlađe generacije svuda, već i uživo, te da će takvi vidovi okupljanja iznedriti duh zajedništva i saradnje, na najpozitivniji mogući način.

Čedomir je lekar koji voli da se kreativno izražava kroz poeziju, prozu i slikarstvo. Kao zdravstveni radnik se prvenstveno posvetio oblasti javnog zdravlja, promocije zdravlja, a posebno radu sa mladima na teme seksualnog zdravlja, razvoja zdravih životnih stilova i veština, očuvanja i unapređenja psihofizičkog zdravlja, prevencije neželjenih oblika ponašanja poput nasilja, bolesti zavisnosti, fizičke neaktivnosti, nepravilne ishrane i slično. Uključuje se u osnivanje fondacije zato što to vidi kao prirodan nastavak brojnih aktivnosti u zajednici koje su uključivale veliki broj lokalnih partnera i ljudi iz zajednice. Veliku motivaciju i podstrek za Čedomira predstavlja uspeh prethodnih zajedničkih aktivnosti koje pokazuju ogroman potencijal koji nije bio samo predmet priče o perspektivama, već se pretvarao uvek u konkretne aktivnosti i benefite za lokalnu zajednicu i građane. Kao glavni cilj fondacije vidi osnaživanje zajednice dobrim praksama i motivisanje da ona sama svojim inicijativama i kreativnošću pomera društvo unapred, kao sredini koja je podstičuća za svaku građanku i građanina.

Nenad je aktivista, veliki lokal-patriota, igrač malog fudbala, ribolovac, a pre svega, Nišlija. Ličnim primerom, kao i radom kroz razne organizacije, Nenad već dvadeset godina dokazuje da je sa malo novca i puno aktivizma i volje moguće napraviti velike promene na bolje. Neposredno nakon što je Milan podelio svoj utisak da Nišlije sve najbolje rade iz inata, Nenad je to i potvrdio kada nam je otkrio da svoju motivaciju da bude suosnivač fondacije pronalazi u onima koji kažu da je nemoguće učiniti Niš čistijim i boljim i dodaje: „uvek kada mi kažu da je to nemoguće, meni je motivacija da baš pokažem da je moguće!“

Sudeći po našim sagovornicima, posvećenim Nišlijama i onima koji se tako osećaju, uz pravu fondaciju i mnogo ljubavi i truda, biće Niš čistiji i lepši – makar iz inata!

The post Lokalna fondacija Niš appeared first on FONDACIJA NAŠEG KRAJA.

Šta se desi kada nekoliko prijatelja odluči da preuzme stvar u svoje ruke? Razgovarali smo sa Željkom Ivovićem, Irenom Ivović, Nikolom Rajkovićem i Brankom Rodić– o njihovim planovima za Staru Pazovu i okolni kraj. Opština Stara Pazova broji preko šezdeset hiljada stanovnika, a pored istoimenog mesta, uključuje i Novu Pazovu i Stare i Nove Banovce, a članovi fondacije u nastajanju se nadaju da će uz pomoć zajedničkih projekata i akcija, poboljšati kvalitet života ne samo u Staroj Pazovi, već i u obližnjim mestima.

Željko se bavi muzikom od malena, studirao je violončelo na Fakultetu Muzičkih Umetnosti u Beogradu i “Universität für Musik und darstellende Kunst” u Gracu, a danas predaje u školi za mlade talente u Ćupriji. Željko kaže da prepoznaje Staru Pazovu kao mesto sa potencijalom da se živi jedan normalan i pristojan život. Pitali smo ga šta ga je potaklo da osnuje fondaciju:

„Inspirisala me je konačna spoznaja da ako mi sami ne uradimo nešto za nas same, neće niko. Da ako nečim nismo zadovoljni, moramo se istrgnuti iz zamke vječnog kritikovanja i žaljenja/samosažaljevanja i zaista uraditi nešto za sebe. Ja nisam zadovoljan, preciznije veoma sam nezadovoljan, kakvo je kulturološko stanje ovog našeg cijelog regiona i ulažući u (naj)mlađe mi ćemo zaista uložitii u sebe. Nije fraza, zaista ako naučimo djecu da je obrazovanje bitno, da je unutarnje makar jednako bitno koliko i spoljašnje, za nas sve onda ima šanse. Otuda i moj predlog za fond u okviru Fonda, “Za mlade talente”. Cijeli ovaj naš region je mjesto u kojem se nekulturni najviše čuju jer su najglasniji i viču. Mi moramo podstaći i ohrabriti sve ove druge, a poneke i edukovati, da se pokažu i kažu.“

Zahvaljujući Trag fondaciji, sada imaju priliku da prošire svoj tim i aktivnosti, kao i da osnuju Fond „ Za mlade talente“. Na taj način će zajednica moći da pomogne mladima u razvijanju talenata, kao i da pomogne darovitim mladim ljudima za koje se često ne čuje, a koji itekako zaslužuju da budu prepoznati.

Iako su supružnici, Irena i Željko kažu da su u fondaciji više prijatelji nego bračni par. Razumeju se bez mnogo reči i imaju puno poverenje jedno u drugo, a čak i ako se posvađaju, znaju da će se brzo i pomiriti. Irena je arhitektkinja, odrasla u Staroj Pazovi, gde sada predaje likovnu kulturu i kaže nam da je najvažnije da decu shvatimo ozbiljno i da im ukažemo poverenje:

„Rad u školi nam omogućava da vidimo decu iz različitih miljea, a ne samo decu svojih prijatelja, i da jasno sagledamo koliko oko nas ima dece koja ne dolaze u dodir sa kulturnim sadržajima i ne razumeju zašto je obrazovanje važno. Te dece je mnogo više nego što mislimo. Ako dete u pratnji roditelja ne kupi kartu za koncert ili izložbu, kao što kupi kartu za bazen ili utakmicu, ne može razumeti važnost ulaganja u svoj duhovni i intelektualni razvoj.“

Dok hodamo glavnim trgom u Staroj Pazovi, shvatamo da se svi međusobno poznaju ceo život, ljudi se srdačno javljaju jedni drugima u prolazu dok pešače ili voze bicikle. Branka kaže da bi volela da vidi prave biciklističke staze u Staroj Pazovi. Iako mnogi voze bicikle, ne samo leti, već i kad je kiša, noseći kišobrane, a ulice su široke i predeo je ravan – Stara Pazova još uvek nema biciklističke staze.

Željko, Irena, Branka i Nikola

Branka, profesorka filozofije, dugo godina se bavi novinarstvom i svugde ide biciklom. „Iako postoji biciklistička staza od Stare Pazove do Nove Pazove, još uvek ne postoji biciklistička staza u glavnim ulicama Stare Pazove. Osim toga, „kroz Staru Pazovu prolaze biciklisti koji idu ka Crnom moru“, tako da bi voleli da naprave i biciklističke staze koje povezuju Staru Pazovu sa drugim opštinama.

Četvoro dugogodišnjih prijatelja kažu da su spontano počeli da razmišljaju o fondaciji, zato što već tri godine, kroz druženje, pokreću i razne akcije da poboljšaju kvalitet života u Staroj Pazovi. Kroz dugogodišnju, otvorenu i dobronamernu komunikaciju sa svojim sugrađanima, prepoznali su važne probleme sa kojima se susreće Stara Pazova. Brzo nam je bilo jasno, da je ova mala grupa ljudi spremna da razmišlja izvan okvira sopstvenih potreba i problema, kad nam je Irena rekla da je važno i da ljudi sa posebnim potrebama budu uključeni u zajednicu, kao i da im se omogući da budu ekonomski nezavisni: „Kod nas se o tome još uvek dovoljno ne govori. Mi se nadamo da ćemo biti u prilici da učinimo bar nešto da napravimo korak napred ka razumevanju ovog problema.“

Nikola, ekonomista i predstavnik prodaje za jednu kompaniju kaže da će im fondacija omogućiti da saslušaju čitavu zajednicu i „ pomognu mnogo više da Stara Pazova bude jedno lepo mesto za život“. Iako najviše od samih građana zavisi koji projekti će imati prioritet, jedna od ideja za novu fondaciju je izgradnja savremenih dečijih inkluzivnih igrališta. Kako su se i članovi buduće fondacije upoznali na dečijim igralištima, ideja za izgradnju inkluzivnih igrališta u kojima će sva deca moći da se igraju zajedno, je došla sasvim prirodno. Nikola dodaje da Stara Pazova trenutno nema „ni jedno potpuno bezbedno igralište kao i da bi voleli da postoji i centralno igralište na kom bi mogla da se okupe i deca iz okolnih mesta: Nove Pazove, Starih i Novih Banovaca.“

Postoji ideja i da se napravi zajednička trka, kaže Nikola : „Pošto neka deca idu i u atletski klub Inđija, želimo da napravimo jednu promotivnu trku gde ćemo skupljati novac za trim i biciklističku stazu koja će povezivati dve opštine“, Inđiju i Staru Pazovu. Na taj način će se ostvariti i „dobra komšijska saradnja“.

Sigurni smo da će svojom pozitivnom energijom i idejama, uz pomoć Trag fondacije, ove komšije i prijatelji zaista učiniti da Stara Pazova bude udobno i lepo mesto za život.

The post Lokalna fondacija Stara Pazova appeared first on FONDACIJA NAŠEG KRAJA.