NI1-P
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Lokalne fondacije: Niš

Bili smo u rodnom mestu Konstantina Velikog, gradu na raskršću istoka i zapada, ali ne zbog Niške Banje, već da razgovaramo sa osnivačima „fondacije našeg kraja“ u Nišu: Nenadom Stojanovićem, Draganom Miljkovićem, Milanom Babićem i Čedomirom Šargićem.

Iznenađujuće brzo, razgovor nas je poveo u pravcu tema direktne demokratije i građanske neposlušnosti i koliko je za svaki demokratski razvoj važno, da građani imaju platformu da komentarišu i koriguju vlast, kao i da zajednički i kroz direktnu participaciju kreiraju prostor za slobodnu misao. Kad su misija i cilj postojanja fondacije usmereni na dobrobit građanstva, to znači da su osnivači spremni da postupaju po merilu morala i savesti, a ne institucija.

Tako smo, na samom početku, krenuli tragom buduće fondacije, naslućujući pregršt spontanih, slobodarskih i kreativnih ideja koje se krčkaju u mislima njenih osnivača. Brzo smo shvatili da smo sreli grupu hrabrih i nesvakidašnjih ljudi. Poznato je da, ako želite da zadržite autonomiju, to znači da ste spremni da se ne dopadate uvek svima, ali je to cena koju su osnivači buduće fondacije spremni da plate, kako bi osigurali siguran prostor za sve Nišlije koje žele da se upuste u inovacije i rizik pionirskih poduhvata.

Ulogu Upravnog odbora, osnivači vide kao značajnu zbog dužnosti da nadgledanju transparentnost fondacije kao i da oblikuju program buduće fondacije. Njihov glavni zadatak biće da osiguraju da fondacija bude i ostane autonomna i nezavisna, kako od strane donatora, tako i „interesnih grupa, političkih aktera ali i osoblja fondacije“. Oni žele da buduća fondacija ostane otvorena, te da sva svoja znanja, kontakte, ideje i novac, nesebično deli sa građanima i građankama Niša. Teme koje su u ovoj fazi rada uzele prioritet su: zaštita životne sredine i to pre svega podržavanje akcija u cilju čistijeg grada, osiguravanje veće bezbednosti građana, omogućavanje platforme za neformalne edukacije, ustupanje prostora za građanski aktivizam, realizovanje javnog prostora za umrežavanje i slobodnu komunikaciju, podrška umetnosti i sportu.

Osnivači prepoznaju promociju, kao prvi, značajan korak u osnivanju ovakve fondacije. Ovaj korak će biti posebno kompleksan, zbog toga što fondacije ovakvog tipa nisu do sad postojale u Nišu i samim tim, građani ne znaju dovoljno o tome. Zbog toga je veliki zadatak na osnivačima da približe i pojasne ljudima značaj ovakve fondacije, ali i značenje koncepta filantropije i kako u praksi građani mogu da osmisle, učestvuju i doprinesu akcijama koje su za opšte dobro. U tome će se osloniti na potencijal direktne komunikacije sa svojim sugrađanima, putem društvenih mreža poput Facebook-a i Instagrama, ali i kroz javne nastupe na televizijama, u štampanim medijima i kroz publikacije koje će bliže upoznati Nišlije sa temeljnim idejama, ciljevima i misijom buduće fondacije.

Milana je pre deset godina naneo put u Niš i potpuno se zaljubio, prvo u grad, a onda i u jednu Nišlijku. Kao neko ko je došao u Niš i ko je dosta putovao u životu, živeo i u inostranstvu i u drugim gradovima, sa poverenjem nam kaže da je „Niš najbolji grad na svetu“ – iako nije najlepši. Upravo mu je to glavna motivacija da učestvuje u osnivanju fondacije – „da Niš ne bude samo najbolji nego i najlepši grad na svetu“. Nišlije vidi kao srdačne, velikodušne, dobre, sa toplom dušom i toliko pristupačne i otvorene, da se on u potpunosti oseća prihvaćeno, kao „deo mozaika tog grada“, kao punopravni građanin Niša. Zbog svega toga, Milan duboko veruje da Niš zaslužuje fondaciju koja će ih pokrenuti i motivisati da sami urade nešto dobro za svoj grad, pa makar iz inata. Jer kako nam kaže: „južnjaci najviše vole da im neko kaže da nešto ne mogu, onda će oni da daju sve od sebe, da dokažu da može“.

Milan bi voleo da buduća fondacija vrati zdravo, kreativno druženje na ulicama, kroz sport. Veruje da će se kroz organizovane akcije žmurki, fudbalskih utakmica i sličnih sportskih aktivnosti, Nišlije povezati ne samo virtuelno, što je sklonost mlađe generacije svuda, već i uživo, te da će takvi vidovi okupljana iznedriti duh zajedništva i saradnje, na najpozitivniji mogući način.

Dragan je sociolog i već dvadeset godina se aktivno bavi izgradnjom civilnog društva. Od fondacije očekuje da pruži građanima Niša platformu za aktivno udruživanje i podršku za rešavanje problema koje ne mogu sami da reše. Nada se da će buduća fondacija pružiti podršku mladima da dođu do izražaja i razviju svoje talente i pasije, ali i da će zahvaljujući fondaciji, ulice Niša biti čiste, pune uličnih svirača i zadovoljnih i nasmejanih građanki i građana.

Čedomir je lekar koji voli da se kreativno izražava kroz poeziju, prozu i slikarstvo. Kao zdravstveni radnik se prvenstveno posvetio „oblasti javnog zdravlja, promocije zdravlja, a posebno radu sa mladima na teme seksualnog zdravlja, razvoja zdravih životnih stilova i veština, očuvanja i unapređenja psihofizičkog zdravlja, prevencije neželjenih oblika ponašanja poput nasilja, bolesti zavisnosti, fizičke neaktivnosti, nepravilne ishrane i slično.“ Uključuje se u osnivanje fondacije zato što to vidi kao „prirodan nastavak brojnih aktivnosti u zajednici

koji su uključivali veliki broj lokalnih partnera i ljudi iz zajednice.“ Veliku motivaciju i podstrek za Čedomira predstavlja uspeh prethodnih zajedničkih aktivnosti koje pokazuju „ogroman potencijal koji nije bio samo predmet priče o prespektivama već se pretvarao uvek u konkretne aktivnosti i benefite za lokalnu zajednicu i građane.“ Kao glavni cilj fondacije vidi osnaživanje zajednice dobrim praksama i motivisanje „da ona sama svojim inicijativama i kreativnošću pomera društvo unapred, kao sredini koja je suportivna za svaku građanku i građanina.“

Nenad je aktivista, veliki lokal patriota, igrač malog fudbala, ribolovac, a pre svega … Nišlija. Ličnim primerom, kao i radom kroz razne organizacije, Nenad već dvadeset godina dokazuje da je sa malo para i puno aktivizma i volje moguće napraviti velike promene na bolje. Neposredno nakon što je Milan podelio svoj utisak da Nišlije sve najbolje rade iz inata, Nenad je to i potvrdio kad nam je otkrio da svoju motivaciju da bude suosnivač fondacije pronalazi u onima koji kažu da je nemoguće učiniti Niš čistijim i boljim: „uvek kada mi kažu da je to nemoguće, meni je motivacija da baš pokažem da je moguće!“

Sudeći po našim sagovornicima, posvećenim Nišlijama i onima koji se tako osećaju, uz pravu fondaciju i mnogo ljubavi i truda, biće Niš čistiji i lepši – makar iz inata!

Vatreno krštenje: odgovor lokalnih fondacija iz Rumunije na krizu izazvanu pandemijom

Napisao Džordž Gruesku, Asocijacija za odnose u zajednici (ARC), Rumunija Suočeni sa posledicama COVID-19 virusa, 17 lokalnih fondacija širom Rumunije počelo je da prikuplja sredstva za najvažnije zdravstvene službe i pojedince koji su bili najviše pogođeni novonastalom situacijom. Upravo ove lokalne fondacije doprinele su tome da se za ugrožene grupe obezbedi više od 1,8 miliona evra neophodne medicinske opreme i hitne pomoći. Ono što je rumunsko iskustvo pokazalo jeste da se značajni rezultati najčešće postižu kroz jaku međusektorsku saradnju, pre

Lokalne fondacije: Stara Pazova

Šta se desi kada nekoliko prijatelja odluči da preuzme stvar u svoje ruke? Razgovarali smo sa Željkom Ivovićem, Irenom Ivović, Nikolom Rajkovićem i Brankom Rodić– o njihovim planovima za Staru Pazovu i okolni kraj. Stara Pazova broji oko šezdeset hiljada stanovnika i blisko je povezana sa Novom Pazovom i Starim i Novim Banovcima, a članovi fondacije u nastajanju se nadaju da će uz pomoć zajedničkih projekata i akcija, poboljšati kvalitet života ne samo u Staroj Pazovi, već i u obližnjim

Lokalne fondacije: Šabac

Našli smo se sa Biljanom Davidovski, Gordanom Mandić – Radosavljević i Ljubicom i Viktorom Tešićem da razgovaramo o njihovoj fondaciji u nastajanju. Našli smo se u šarmantom parku u centru grada. Šabac je grad sa preko sto hiljada stanovnika i dobrom vezom sa Beogradom i Novim Sadom, ali kako nam kažu, mladi često biraju da odu i žive negde drugde. Ova mala grupa ljudi želi da učini sve da Šabac postane mesto u kom će mladi želeti da ostanu i