PA1-P
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Lokalne fondacije: Pančevo

Našli smo se u Pančevu sa ljudima koji žele da pokrenu i poboljšaju svoj kraj osnivanjem fondacije: Natašom Lenđel, Draganom Srećkovićem, Nikolom Ćurčinom, Denizom Hotijem, Predragom Mijalkovićem i Nenadom Živkovićem. Rekli su nam da žele “da prva asocijacija na reč fondacija u Pančevu bude – poverenje. Lokalna fondacija Pančeva će biti razvojna fondacija koja će trajno doprinositi dugoročnom jačanju zajednice jačanjem poverenja unutar nje. Time ona postaje jača, homogenija, povezanija, sposobnija i spremnija da se samostalno suoči sa izazovima, odgovori na probleme i reši ih na pozitivan i proaktivan način, u najširem interesu i za opšte dobro.“

Osnivači buduće fondacije imaju godinu dana da sakupe novac od donatora i uz pomoć Trag fondacije će taj novac biti dupliran. Za buduću fondaciju nam kažu da žele da bude zasnovana na temeljnim i neupitnim vrednostima i načelima rada, a to su: „ participativnost, odgovornost, transparentnost, otvorenost, okupljanje zajednice i uvažavanje različitosti i inkluzija.“ Osnivanjem fondacije veruju da će ostvariti „uzvišene ciljeve“, poput povezivanja zajednice, „jačanja njene unutrašnje kohezije, ohrabrivanja na akciju aktere njenog društvenog života, umrežavanja zainteresovanih pojedinaca i grupa, razvijanja potencijala, pomaganja snaga, podsticanja resursa i podržavanja ideja koje doprinose njenom sveobuhvatnom razvoju“.

Nataša je antropološkinja i entuzijasta u inovativnim metodama učenja. Pitali smo Natašu da nam kaže u kojoj su fazi osnivanja i rekla nam je da su već počeli sa prikupljanjem sredstava, kao i da su već počeli da razgovaraju sa ljudima i da imaju u planu razne akcije: „Otkad znam za sebe, prati me osećanje brige za svoju zajednicu i zbog toga mi je ideja fondacije toliko bliska, jer omogućava relaciju između zajednice, odnosno građana koji imaju neke potrebe i ljudi koji imaju potrebe da pomognu gradu. Iako svi imamo osećaj šta je potrebno nekoj određenoj grupi ljudi, želimo da izađemo iz tog mehura i vidimo šta je potrebno široj zajednici“.

Njihov cilj je da zaista „oslušnu“ i temeljno istraže šta je to potrebno da se uradi, pa tek onda da naprave strategiju za realizaciju planova. Jedna od ideja je osmišljavanje kulturnih sadržaja, oživljavanje starih prostora, koji su nekad radili pa su se zatvorili poput evangelističke crkve koja, kako nam kaže Nataša, „više nema nikakvu religijsku upotrebu, a u poslednje vreme se koristi u kulturološke svrhe. Mi bismo voleli ako bi postojao neki način da nju stavimo u funkciju“, iako bi, dalje kaže Nataša, bila sasvim zadovoljna i „malim akcijama“ poput zasađivanja dvorišta, čišćenja i zajedničkog pravljenja stvari ili pak „pružanje prostora za razgovor i maštanja o Pančevu u budućnosti“.

Nikola je od svoje osamnaeste godine bio omladinski NVO aktivista, a danas je nastavnik i Direktor ETŠ “Nikola Tesla” Pančevo, dobitnik nagrada za najbolju Etwinning školu u Srbiji (Nacionalna i evropska oznaka kvaliteta), nagrade “Kreativne škole” za unapređenje u nastavi. Nikola kaže da je lokal-patriota „da voli da Pančevo bude lepo i da ljudi uživaju u Pančevu“, voleo bi da ljudi javnu sredinu „shvataju kao svoju“, bez obzira da li je to „organizovanje koncerta, sređivanje staze ili igrališta“.

Dragan je već petnaest godina u civilnom društvu u Srbiji i zemljama regiona na različitim razvojnim projektima. Zanimaju ga politike, procesi i prakse koje se fokusiraju na emancipaciju građanki i građana, osnaživanje zajednica, razvoj demokratije i jednaku raspodelu moći u društvu. Smatra da je navažnije da se fokusiraju na razvojne stvari: „na mlade, na kulturu i na umetnost, jer su to suštinske stvari koje nedostaju i koje nas određuju“.

Deniz je preduzetnik, nagrađivani socijalni dizajner, filmski autor, omladinski lider i konsultant u oblastima društvenih inovacija i obrazovanja, sa više od devet godina iskustva u javnom, korporativnom i civilnom sektoru u Srbiji. Na osnivanje fondacije nam kaže da ga podstiče ideja i želja da se jednog dana probudim u uzbudljivom gradu u kome komšije podržavaju jedni druge.“ Voleo bi da Pančevo postane „wow mesto za život.“ Buduću fondaciju vidi kao inicijator i podstrek za „saradnju i razumevanje između komšija, akcije koje uređuju parkove za decu, fasade naših predaka, ulice naših drugova, dalje školovanje mladih, kreativnost naših sugrađana.“ A cilj su, pre svega „nasmejani sugrađani i sugrađanke“.

Predrag za sebe kaže da je radoznalac, bibliofil i aktivni pokretač zajednice. Nada se da će kreirati i podstaći „neke nove pokretače u zajednici koji će raditi na menjanju svih onih problema važnih njima i njihovom okruženju“. Veruje da će ključ uspeha buduće fondacije biti konkretne i male pobede jer je to „ono što nam trasira  put ka trajnom i kvalitetnom unapređenju gradskih i seoskih sredina Pančeva.“ Nada se da će u sledećih godinu dana uspeti da podrže „neke važne postojeće inicijative u gradu i time dodatno motivišemo neke druge pokretače u našoj lokalnoj zajednici.“

Nenad je novinar, nastavnik Građanskog vaspitanja u srednjoj školi, aktivista, antifašista. Veruje da će zahvaljujući fondaciji u nastajanju podržati „vesnike i donosioce promena na bolje“ u Pančevu. Smatra da će zahvaljujući budućoj fondaciji, njihova lokalna zajednica videti boljitak kroz inicijative koje se zalažu za očuvanje i unapređivanje životne sredine“ što je od posebnog značaja s obzirom da je Pančevo grad „koji je decenijama opterećen izuzetno ozbiljnim ekološkim problemima“, a takođe očekuje da će se pokrenuti građanske inicijative „za očuvanje i unapređivanje ambijentalnih i urbanističkih celina, a nasuprot aktuelnom razaranju takvih celina zarad brze zarade investitora, često uz zloupotrebu javnih resursa“. Nenad posebno ističe važnost pružanja podrške „omladinskim inijativama koje doprinose modernizaciji i otvaranju društva.“

Zahvaljujući fondaciji, Nenad veruje da će Pančevo dobiti prostor za povezivanje i umrežavanje postojećih aktera društvenog života, kao i onih koji će to tek postati“, kao i mogućnost da svi koji su zainteresovani za umrežavanje, dobiju priliku za to jer kako kaže, „nikad se ne zna šta sve dobro, iz te situacije može da nastane.“

Vatreno krštenje: odgovor lokalnih fondacija iz Rumunije na krizu izazvanu pandemijom

Napisao Džordž Gruesku, Asocijacija za odnose u zajednici (ARC), Rumunija Suočeni sa posledicama COVID-19 virusa, 17 lokalnih fondacija širom Rumunije počelo je da prikuplja sredstva za najvažnije zdravstvene službe i pojedince koji su bili najviše pogođeni novonastalom situacijom. Upravo ove lokalne fondacije doprinele su tome da se za ugrožene grupe obezbedi više od 1,8 miliona evra neophodne medicinske opreme i hitne pomoći. Ono što je rumunsko iskustvo pokazalo jeste da se značajni rezultati najčešće postižu kroz jaku međusektorsku saradnju, pre

Lokalne fondacije: Stara Pazova

Šta se desi kada nekoliko prijatelja odluči da preuzme stvar u svoje ruke? Razgovarali smo sa Željkom Ivovićem, Irenom Ivović, Nikolom Rajkovićem i Brankom Rodić– o njihovim planovima za Staru Pazovu i okolni kraj. Stara Pazova broji oko šezdeset hiljada stanovnika i blisko je povezana sa Novom Pazovom i Starim i Novim Banovcima, a članovi fondacije u nastajanju se nadaju da će uz pomoć zajedničkih projekata i akcija, poboljšati kvalitet života ne samo u Staroj Pazovi, već i u obližnjim

Lokalne fondacije: Šabac

Našli smo se sa Biljanom Davidovski, Gordanom Mandić – Radosavljević i Ljubicom i Viktorom Tešićem da razgovaramo o njihovoj fondaciji u nastajanju. Našli smo se u šarmantom parku u centru grada. Šabac je grad sa preko sto hiljada stanovnika i dobrom vezom sa Beogradom i Novim Sadom, ali kako nam kažu, mladi često biraju da odu i žive negde drugde. Ova mala grupa ljudi želi da učini sve da Šabac postane mesto u kom će mladi želeti da ostanu i