Pandemija im, kako kažu u Tragu, nije bila ni na vidiku i bilo je teško razumeti njene stvarne razmere čak i kad je, na dan zatvaranja konkursa, proglašeno vanredno stanje.

Iako su strahovali da će promena pristupa i celokupna situacija u zemlji i svetu uticati na motivaciju odabranih grupa iz Pančeva, Stare Pazove i Niša da ostanu deo programa, to ne samo da nije bio slučaj, već ih je kriza još više podstakla da se angažuju oko lokalne fondacije i osmisle nove pristupe za rad.

Ove grupe su do sad prikupile 3.095.500 dinara i 3.300 evra od pojedinaca i kompanija u svom okruženju, koje je Trag fondacija duplirala, i ta sredstva su, kroz pet otvorenih konkursa, preusmerena na podršku 35 inicijativa u ove tri zajednice.

„One su dodatno oko svojih ideja okupile nove volontere, našle način da premoste fizičku distancu i uključe zajednicu u svoje planove i njihovu realizaciju. Probudile su svest u ljudima da zajedničkom akcijom mogu da reše brojna pitanja i tako doprinesu stvaranju jednog sveta koji je bolji za sve nas”, kaže za sajt Priče sa dušom Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije i dodaje da će u narednih nekoliko meseci ove grupe postati registrovane lokalne fondacije i nastaviti samostalni rad, rast i razvoj.

Lokalne fondacije se formalno registruju tek kada obezbede minimum 10.000 evra od kompanija i pojedinaca u svojoj zajednici, koje Trag duplira, i koje one u zajednicu vraćaju preko svojih programa dodele donacija. Prvih godinu, godinu i po dana rade uz mentorsku i administrativnu pomoć Trag fondacije koja nastavlja da ih podržava čak i kada uđu u fazu nezavisnog rada.

Kroz pozive za podršku osnivački timovi lokalnih fondacija u Nišu, Pančevu i Staroj Pazovi do sada su podržali najviše projekata iz oblasti obrazovanja, kulture i obnove javnih prostora.

Lokalna fondacija Niš je podržala inicijativu grupe građana da se na jednoj zgradi u centru grada oslika mural sa likom poznatog niškog boksera Čelika, kako bi se time odala počast njegovim sportskim i filantropskim uspesima, ali i oplemenio taj prostor.

Oni su donirali i revitalizaciju društvenog centra u selu Gornja Studena, ali i otvaranje Ulične galerije u centru Niša.

Priču sa dušom o njima pročitajte ovde.

Lokalna fondacija Stara Pazova je podržala projekat muzičkih radionica za decu i roditelje koji je rezultirao stvaranjem zajedničkog orkestra koji danas nastupa na različitim lokacijama u gradu.

Podršku je dobio i projekat časova robotike za decu školskog uzrasta u tom gradu, ali i radionice kroz koje su deca na Zelenoj plantaži Iva učila više o proizvodnji organske hrane u kontrolisanim uslovima i dobila priliku da se povežu i izgrade nova prijateljstva sa osobama sa invaliditetom koja rade na ovoj plantaži.

O timu iz Stare Pazove smo pisali u tekstu koji se nalazi na sledećem linku.

Lokalna fondacija Pančevo je podržala udružene građane jednog naselja da srede zajednički prostor između svojih zgrada. Vrednost ove akcije je u tome što je pokrenula lanac dobročinstva, te je svaka sledeća akcija na zajedničkom prostoru okupila još više stanara.

Na kraju je organizovana i dobrotvorna akcija kroz koju su ti stanari prikupljali sredstva za dalji rad lokalne fondacije.

Više o njihovim aktivnostima saznajte u ovoj priči.

„Sve ove inicijative donele su konkretan boljitak za zajednice u kojima su realizovane, a činjenica da se mnoge sprovode i nakon što su inicijalna sredstva obezbeđena od strane lokalnih fondacija potrošena, govori da su bila preko potrebna i da su lokalne fondacije dobro prepoznale potrebe i nosioce inicijativa kojima je na ovaj način data neophodna inicijalna kapisla za dalji rad“, dodao je Vjekoslav Vuković, koordinator programa filantropije Trag fondacije.

Marija i Vjekoslav ističu da ih je oduševio nivo posvećenosti i sposobnost grupa da se uprkos spoljnim izazovima povežu i pozicioniraju u svom okruženju, zatim veliki osećaj solidarnosti i međusobne podrške, količina ideja koje su sproveli u delo i ogromna upornost ali su ih oduševili, pre svega, oni kao ljudi, njihov integritet i beskompromisne vrednosti koje žive zajedno sa svojim zajednicama.

Otvaranje novog konkursa planirano je u drugoj polovini 2022. godine, sa željom da se i druge zajednice u Srbiji oprobaju u osnivanju lokalne fondacije, kao spone između ljudi sa idejama i inicijativom i ljudi koji imaju sredstava da se te ideje sprovedu u delo.

Program u Bosni i Hercegovini počeo je godinu dana nakon prvog konkursa u Srbiji. Tamo su izabrane inicijativne grupe iz 5 zajednica – iz Sarajeva, Zenice i Bijeljine, i iz regiona Birač i Borja koje su trenutno u početnim fazama svojih fandrejzing i promotivnih aktivnosti.

„Od budućih učesnika na programu očekujemo da, kao i do sada, dolaze u grupi od najmanje troje, da članovi grupe dolaze iz različitih sektora i da su motivisani da stalno slušaju i uključuju zajednicu u svoj rad, umesto da nameću teme koje oni lično smatraju važnim.“

„Zajednica bi trebalo da obuhvata deo grada, grad ili šire područje na kojem živi bar 50.000 stanovnika, kako bi lokalna fondacija uspela da obezbedi dovoljno resursa za svoje funkcionisanje, ali i prostor da inspiriše i generiše dovoljno malih inicijativa koje će podržavati”, poručili su sagovornici Priča sa dušom.

Trag fondacija će sve dalje informacije o svojim planovima objavljivati na svom sajtu i društvenim mrežama tako da će svi zainteresovani građani biti na vreme obavešteni kada mogu da počnu sa pripremama za prijavu na konkurs.

Marija Mitrović i Vjekoslav Vuković na intervjuu za Priče sa dušom

Priča je originalno objavljena na: pricesadusom.com

Autor: Nenad Blagojević

Fotografije: Dimitrije Nikolić, Jovan Nedeljkov, Tijana Janković-Jevrić i arhiva Trag fondacije

The post Priče sa dušom: Tri fondacije prikupile preko tri miliona dinara appeared first on FONDACIJA NAŠEG KRAJA.

U tom coworking prostoru, Sinhro habu, danas rade brojni pančevački preduzetnici, aktivisti i predstavnici udruženja, a sećanje na grad na Tamišu iz 19. veka čuva se kroz nesvakidašnji ambijent u kojem su, između ostalog, i kasa za novac stara više od 150 godina, ogledalo koje je književnik Milan Ćurčin dobio od austrijske baronice i po jedna očuvana stilska kaljeva peć u svakoj prostoriji.

Prvo neformalno okupljanje članova Lokalne fondacije Pančevo u ovom prostoru koji je proglašen za spomenik kulture bilo je početkom 2020. godine, kada je Trag fondacija uveliko raspisala konkurs „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita“.

Prijavljivanje se poklopilo sa početkom pandemije, a sve aktivnosti, od apliciranja do realizacije projekata, dešavale su se u vreme korone.

To, međutim, nije obeshrabrilo volontere da do sad prikupe skoro milion dinara donacija i podrže 8 inicijativa iz Pančeva i okoline.

Na njihov poziv za realizaciju lokalnih ideja i inicijativa tokom leta 2021. godine mogla su da se prijave pančevačka udruženja građana i pojedinci u grupama od najmanje tri osobe.

Novac je prikupljan od donacija firmi, preduzetnika i pojedinaca, a svaki krajnji iznos je dupliran od strane Trag fondacije.

Predrag, Nataša i Nikola

Predrag kaže da mu je najveća motivacija za volontiranje mogućnost da marginalizovane zajednice i one koje nisu u mogućnosti same da se organizuju dobiju finansijsku pomoć, da znaju da nisu same i da imaju vetar u leđa u menjanju stvari do kojih im je stalo.

„Pred kraj vanrednog stanja ponovo smo se okupili da zvanično razgovaramo sa Tragom – to je bila predselektivna faza. Svi ljudi koji su danas deo fondacije tada su bili na sastanku, a naša priča je rasla organski. Danas je aktivno nas sedmoro: Dragan Srećković, Nikola Ćurčin, Nataša Lenđel, Biljana Janjić, Marina Balaž, Nenad Živković i ja“, rekao nam je Predrag Mijalković, osvrnuvši se na podržane lokalne inicijative.

„Komšije iz naselja Tesla potpuno su promenile izgled malog parka koji se godinama nije koristio. Ružan prizor, smeće, nebezbedno okruženje i nepostojeće klupe naružavale su izgled ovog parkića, a danas ga krase šareni mural dugačak 27 metara, nove klupe, osvetljenje i čista zelena površina za igru i uživanje. U naselju Strelište osveženo je veliko igralište i sada je posle mnogo godina bezbedno i lepo. Od najmlađih komšija do iskusnih sugrađana svi zajedno su uspeli da oplemene prostor koji će biti deo detinjstva dece koja tu žive“, dodao je Predrag.

„Imali smo i radionicu reciklaže kada su stare novine postale nove korpe. Žene iz Glogonja koje čuvaju prirodu i bave se kreativnim radom starim predmetima našle su novu namenu. Podržali smo i inicijativu reciklaže limenki, ideju devojaka koje će nabaviti 9 kanti za reciklažu, ukrasiti ih veselim bojama i podeliti zajednicama koje su raspoložene da pokrenu reciklažu u svojoj zgradi, kafiću, kancelariji“, nadovezala se Nataša Lenđel.

Nikola Ćurčin je istakao da su sve realizovane ideje bile usmerene na Pančevo i okolna naselja. Tako je, na primer, grupa meštana iz sela Starčeva završila započetu izgradnju igrališta za decu pored reke, a zahvaljujući njima „nikle“ su nove ljuljaške, klackalice, zelenilo, staze i klupe.

„Volim Pančevo, i kada ljudi ulepšavaju svoje i živote svoje okoline. Aktivizmu je često potrebna mala podrška da bi imao velike rezultate, a LFP će biti ta podrška” (Nikola)

Maketari iz Maketarskog kluba „Dr Vladimir Aleksić“ bavili su se promocijom industrijskog, vojnog i kulturnog nasleđa, a inicijativa je predviđala priređivanje izložbe i organizovanje takmičenja.

Na uvodnoj izložbi izloženo je 78 maketa aviona, vojnih vozila i figura vojnika, dok je takmičenje okupilo 50 ljudi iz Srbije koji su predstavili više od 200 maketa.

„Podržali smo ovo udruženje koje se bavi različitim vrstama modeliranja i očuvanjem kulturno-industrijskog nasleđa grada. Doktor Aleksić je bio poznati pančevački erudita koji je u našem gradu imao sanatorijum za plućne bolesti, gde je radio kao lekar. Zanimljivo je da se kod njega lečila Isidora Sekulić. Jedan je od prvih inženjera u Evropi koji je izveo let aviona jedrilice: braća Rajt su podigla avion s motorom, a on je uspeo bez toga. Pančevo je poznato i po tome što su odavde poletali avioni na noćnom letu na relaciji Pančevo-Bukurešt, koja je bila deo linije Pariz-Pančevo-Bukurešt-Carigrad“, otkrio nam je Nikola zanimljive podatke.

Lokalna fondacija Pančevo podržala je i inicijativu koja se bavi urbanizmom i arhitekturom, realizovanu u vidu radionice za decu.

„Bavili su se onim što je problematično u gradu, a to je jedna vrsta investitorskog urbanizma, isključivo stanogradnja, koji nije nastrojen tako da brine o kulturnim, obrazovnim i infrastrukturnim potrebama građana, nego se vodi isključivo profitom. Stali smo uz ideju koja kod dece gradi osećaj prema urbanizmu, odnosno korišćenju javnih prostora na pravi način. Deca su prostor stare pivare i kej redefinisala onako kako bi ona volela – u vidu mini-pozorišta, sportsko-rekreativnih, kulturnih, pa i preduzetničkih sadržaja, iz perspektive koja uvažava različite potrebe modernog urbanog života. Ideje su bile fantastične“, rekao je Nikola.

Svi članovi osnivačkog tima Lokalne fondacije Pančevo su pre osnivanja već stekli bogato iskustvo u nevladinom sektoru.

Kako kažu, od poverenja koje su dobili radeći u svom gradu, zavisilo je i prikupljanje donacija.

„Svojim rezultatima pokazali smo Pančevcima da vredi uložiti u ove inicijative.“

„Ljudi nas poznaju, jer smo svi odavde i upućeni su u naš rad, tako da je to olakšalo prikupljanje donacija. Sada smo prepoznatljivi kao grupa, odnosno fondacija. Imamo i kontakte sa kompanijama iz Pančeva, a ideja je da napravimo partnerstva sa njima u vidu godišnjih donacija“, objasnio je Predrag i dodao da su zadovoljni prikupljenim iznosom, jer su sve aktivnosti organizovali u specifičnim okolnostima, u vreme pandemije.

Usred jednog od talasa korone, u oktobru 2021. godine, uz poštovanje svih epidemioloških mera, prikupili su 73.000 dinara u donatorskoj akciji kuvanja domaćeg kraft piva. Ljubitelji mikro-pivarske zajednice došli su na događaj i pružili im podršku, a ekipa iz Udruženja kućnih pivara Pančevo stala je uz svoje komšije i sugrađane.

Takođe, u saradnji sa pančevačkim advokatima i notarima organizovali su donatorsko veče i prikupili više od 80.000 dinara.

Prema Natašinim rečima zajednica je „magična reč“ koja govori o važnosti osećaja da sugrađani nešto mogu da urade zajedno i da se umrežavaju. Lokalna fondacija Pančeva biće im tačka povezivanja.

Nataša, Nikola i Nenad u razgovoru sa Nenadom Blagojevićem (sajt: Priče sa dušom)

„Prvo smo se usmerili na individualne donacije, sa ciljem da dobijemo male donacije od što većeg broja ljudi da bismo raširili ovu našu priču“, izjavila je Nataša.

S jedne strane oni imaju korporativne donatore (Erste banka im je najveći takav donator i oni su uplatili 150.000 dinara), a s druge, kažu da bi voleli da imaju i 2.000 pojedinaca koji bi godišnje donirali po 1.000 dinara.

„Posetili smo lokalnu fondaciju u Temišvaru koja postoji već osam godina i upoznali se sa njihovim počecima i iskustvom. Rumunija ima federaciju lokalnih fondacija sa skoro 20 članica i dugo je u tome. U Srbiji će uskoro biti završena registracija tri fondacije: u Nišu, Staroj Pazovi i Pančevu, a mi se nadamo se da ćemo ih uskoro imati barem 10“, rekli su članovi osnivačkog tima LFP za Priče sa dušom.

Rad ove fondacije možete pratiti preko njihove fejsbuk stranice.

Priča je originalno objavljena na: pricesadusom.com

Autor: Nenad Blagojević;

Fotografije: Jovan Nedeljkov.

The post Priče sa dušom: Pančevo appeared first on FONDACIJA NAŠEG KRAJA.

Autor pomenutog dela je Eško Kurtić, priznati umetnik iz grada na Nišavi, a inicijativa je potekla od unuka poznatog boksera, koji su se kao neformalna grupa sa ovom idejom prijavili na konkurs Lokalne fondacije Niš.

Oni su želeli da očuvaju sećanje na svog dedu i da odaju priznanje čoveku koji je ostavio dubok trag u životu ovog grada.

Reč je o jednoj od 15 inicijativa neformalnih grupa i udruženja građana koje je Lokalna fondacija Niš podržala finansijski u 2021. godini.

Pored murala, između ostalog, podržani su i mladi iz Gornje Studene, koji su rešili da urede i ulepšaju salu u Domu kulture, jedinom mestu gde se okupljaju stanovnici sela.

Devojke i mlade umetnice iz grupe „Speak up“ su, zahvaljujući podršci lokalne fondacije, muralom ukrasile zaboravljenu Milojevu ulicu u Jagodin mali, a podržano je i osnivanje ulične galerije „Mezanin“ u Balkanskoj ulici.

Ulična galerija “Mezanin”

O tome kako su osnivači Lokalne fondacije Niš Dragan Miljković, Nenad Stojanović i Filip Jovanović uspeli u ovom poduhvatu, saznali smo u razgovoru sa njima, u kafiću u centru Niša, na istom mestu na kojem su imali prvi zajednički sastanak povodom nastajanja fondacije.

„Nenad i ja sarađujemo već 20 godina u raznim organizacijama i aktivni smo u projektima lokalne zajednice od protesta 1996. godine. Za to vreme izgradili smo veliku zajednicu i sada je došao trenutak u kojem imamo potrebu i osećaj da zajednici nešto treba da vratimo. U Nišu do sada nije postojala fondacija ovog tipa, a smatrali smo da kao veliki grad, kao univerzitetski centar u kojem živi mnogo mladih ljudi, umetnika i sportista, zaslužuje da je ima“, kaže Dragan na početku Priča sa dušom.

„Pre desetak godina sam učestvovao u studijskom putovanju gde sam video slične lokalne fondacije u Slovačkoj i Mađarskoj. Znao sam da u Nišu imamo kapaciteta za to, samo nismo imali dovoljno hrabrosti. Konkurs Traga nas je osnažio i čim je izašao poziv pozvao sam Dragana i rekao mu: „To je to, to je naša priča“, nastavlja Nenad i podseća da je u martu 2020. godine Trag fondacija raspisala konkurs „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita“ na kojem su od 28 prijava odabrane tri grupe: iz Stare Pazove, Niša i Pančeva.

„Nas trojica smo lokalpatriotski orijentisani i to nas vodi kroz ovu priču. To nije trenutni osećaj, to je osećaj za ceo život“ (Filip)

„Mi ovu priču dišemo, živimo, ona je deo nas. Volimo Niš, živimo u njemu i trudimo se da kroz praktične inicijative ostavimo trag u zajednici“, priča Filip koji se ovoj ekipi pridružio krajem 2020. godine.

Do sada su organizovali dva konkursa za udruženja građana i neformalne grupe, koje čine minimum troje sugrađana.

Od 95 prijava selekcioni odbor odabrao je 15 inicijativa, od kojih 12 prijava predvode predstavnici neformalnih grupa, dok tri podržana projekta dolaze od registrovanih udruženja građana.

„To su složne komšije, drugari, ljudi koji su se povezali jer imaju inicijativu koju žele da reše. Drago nam je što smo probudili ljude iz zajednice. Većini je ovo bilo prvo projektno iskustvo“, priča Filip za Priče sa dušom.

Najznačajniji projekat je oslikavanje murala sa likom legendarnog niškog boksera Dragiše Stankovića Čelika s početka priče koji je izazvao veliku pažnju medija, ali i građana Niša, starijih koji se sećaju Čelika i mlađih koji se prvi put upoznaju s njegovim životom.

Čelik je poznat po tome što je 1972. godine sa prvakom Matem Pavlovim boksovao na letnjoj pozornici u Nišu pred 5.000 ljudi.
Tu su i renoviranje prostorija fudbalskog kluba, zatim uređenje prolaza u uskoj ulici u naselju Jagodin mala, koji je sada razigran i raznobojan umesto tesan, mračan i zapušten, kao i uređenje zelenih površina ispred nekoliko zgrada u Nišu koje su inicirali sami stanari.

Zanimljivo je i objavljivanje knjige o legendi niške starogradske muzike Ljubiši Cvetkoviću Robiju u 2022. godini.

Novac za sve projekte je prikupljan kroz donacije lokalnih firmi, preduzetnika, pojedinaca, ali i na nov način koji su osnivači Lokalne fondacije Niš primenili.

Reč je o licitacijama na društvenim mrežama. Kako je prethodno predviđeno konkursom prikupljeni iznos Trag fondacija je duplirala.

„Na jednom od sastanaka koje po tradiciji održavamo nedeljom pričali smo o tome kako bi poznate Nišlije mogle da učestvuju u našim projektima i došli na ideju da to bude preko licitacija. Nabrojali smo 10 poznatih ličnosti iz našeg grada i krenuli da ih kontaktiramo“, objašnjava Nenad.

Čuveni fudbaler i selektor reprezentacije Srbije Dragan Stojković Piksi, pevač Goran Gale Šepa iz rok benda „Kerber”, pisci Dejan Stojiljković i Miloš Petković, slikar Ivan Blatnik, dugogodišnji kapiten FK Radnički Saša Stojanović, muzičar Nenad Vasilić, muzička grupa „Novembar“, vaterpolista Sava Ranđelović i mnogi drugi donirali su svoje potpisane kompakt diskove, slike, dresove, knjige, lopte, čak i bademantile.

Svi predmeti su prvo objavljivani na fejsbuku, a nakon toga bi počela licitacija.

Svaki predmet je licitiran nedelju dana i onaj učesnik koji bio dao najbolju ponudu dobijao bi željeni predmet, a novac je odlazio kao podrška inicijativama.

„Nakon ličnosti iz Niša počeli smo da zovemo i one koji nisu iz našeg grada, a žele da učestvuju. Muzičar Zoran Predin nam je iz Slovenije poslao diskove kultne grupe „Lačni Franz“ koje je na licitaciji kupio čovek iz Sarajeva. Njemu smo ih lično uručili. Košarkaš Novica Veličković je poklonio dres, kao i odbojkašica Maja Ognjenović“, seća se Dragan.

„Do sada smo imali 24 licitacije na fejsbuku i jednu veliku javnu u Niškoj Banji. Skupili smo 850.000 dinara sa dupliranjem od strane Traga, a najskuplje izlicitiran predmet je Piksijev dres koji je za 70.000 dinara kupio jedan gospodin iz Zemuna“, dodao je Filip.

Dragan, Filip i Nenad

Šta je bila motivacija Nenadu, Draganu i Filipu da se prijave na konkurs „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita“ i osnuju lokalnu fondaciju?

„Moja lična motivacija je moja četrnaestogodišnja ćerka za koju bih voleo da ostane u ovom gradu. Ja sam lokalpatriota i do mene i mojih prijatelja je da svoj deci obezbedimo najbolje moguće uslove u Nišu. Zbog toga sve ovo i radimo„, odgovorio je Nenad.

„Voleo bih da sva deca ostanu ovde i da budu ponosna na svoj grad“ (Nenad)

Zadatak lokalnih fondacija je da razvijaju lokalnu filantropiju kroz prikupljanje sredstava od pojedinaca i kompanija iz svog kraja i da tim sredstvima podstiču i podržavaju inicijative građana u svom kraju. One služe kao mesto susreta za sve koji hoće da doprinesu pozitivnim promenama u mestima u kojima žive.

„Jedan od motiva je da grad učinimo funkcionalnijim i lepšim“ (Dragan)

„Mi insistiramo na tome da projektne ideje budu održive, da ono što učesnici naprave sa novcem koji damo dugoročno traje, da se čuva park koji je sređen, da sve dugo živi. Želimo da Niš dobije ono što zaslužuje kao jedan od tri najveća grada u državi, kao grad koji ima mnogo mladih, sposobnih i kreativnih ljudi, koji ga vole i koji mogu kroz aktivizam i uz našu pomoć da srede barem neki od njegovih segmenata“, rekao je Dragan.

Filip (na slici u sredini) je diplomirani novinar i radi u EU info-centru u Nišu, Nenad (desno) je elektrotehničar energetike po obrazovanju, idejni tvorac prostora „Deli“ u Nišu i višegodišnji aktivista u nevladinom sektoru, baš kao i Dragan (levo) koji je sociolog po profesiji.
Poruka koju je Filip izdvojio za kraj je da je cilj osnivača lokalne fondacije bio da se, kako kaže, „zajednica trgne i da ljudi shvate da dosta toga mogu da urade sami“.

„Želeli smo da kažemo ljudima da ne sede kod kuće i da ne čekaju da neko drugi nešto uradi za njihovo naselje, park, kraj.“

„Ništa se neće desiti samo od sebe, već ako vidite šta je potrebno u komšiluku – okupite složne ljude, prijatelje, komšije i pokrenite se. Ovo su male inicijative koje mogu da izazovu veliku energiju i reakciju u zajednici. Kad druge komšije vide da su ovi pored njih sredili dvorište, onda će i oni shvatiti da mogu da urade isto. Tada kreće lančana reakcija pozitivne energije“, istakao je Filip.

Rad Lokalne fondacije Niš možete pratiti na njihovom sajtu.

Priča je originalno objavljena na: pricesadusom.com

Autor: Nenad Blagojević;

Fotografije: Dimitrije Nikolić.

The post Priče sa dušom: Lokalna fondacija Niš appeared first on FONDACIJA NAŠEG KRAJA.

Zanimljivo je i da se svako od ovih pet volontera bavi drugačijom profesijom, što ističu kao prednost u ostvarivanju kontakata sa potencijalnim donatorima iz različitih branši.

Irena Ivović je diplomirani arhitekta i nastavnica likovne kulture u osnovnoj školi u Staroj Pazovi, a njen suprug Željko Ivović kao diplomirani muzičar – violončelista radi u Školi za muzičke talente u Ćupriji.

Nikola Rajković je diplomirani ekonomista i predstavnik prodaje u jednoj inostranoj firmi, Marina Petrović diplomirana ekonomistkinja koja radi u banci, a Tijana Vulinović diplomirana menadžerka u turizmu zaposlena u destinacijskoj menadžment kompaniji u Beogradu.

U martu 2020. godine, pred sam početak epidemije, prijavili su se na konkurs Trag fondacije „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita“. Bili su srećni kada im je nakon dva kruga razgovora javljeno da su izabrani sa još tri grada od ukupno 28 prijava iz cele Srbije, kao i da će imati mogućnost da naprave svoju lokalnu fondaciju.

Lokalne fondacije imaju zadatak da rade na određenoj geografskoj teritoriji, da razvijaju lokalnu filantropiju kroz prikupljanje sredstava od pojedinaca i kompanija iz svog kraja, da tim sredstvima podstiču i podržavaju inicijative građana u svom kraju i da služe kao mesto susreta za sve koji hoće da doprinesu nekoj pozitivnoj promeni u mestima u kojima žive.

Osnivački tim Lokalne fondacije Stara Pazova dobio je zadatak od Trag fondacije da kroz donacije privrednika, kompanija, udruženja i pojedinaca prikupi 15.000 evra, koje će nakon toga Trag duplirati.

Priznaju da su se istovremeno i zabrinuli da li će uspeti da ispune uslov, odnosno da sami prikupe onoliko novca koliko će Trag fondacija duplirati.

Godinu i po dana kasnije iza ove petorke su dva konkursa i 12 podržanih projekata sa teritorije Stare Pazove u kojoj svi žive sa svojim porodicama.

Na konkurs su mogle da se prijave i neformalne grupe, odnosno udruženi pojedinci, njih najmanje troje sa dobrom idejom u oblasti obrazovanja mladih, podrške kulturi i umetnicima, uređenja javnih površina, razvoja sporta i ekologije i zdravlja u Staroj Pazovi.

„Kriterijumi su bili jasno definisani, a pored članova našeg tima koji je radio primarnu selekciju prijava, imali smo dve tročlane nezavisne komisije od lokalno uglednih i prepoznatljivih ljudi. Oni su dali konačan sud i odluku koji projekti će biti podržani i sa kojim iznosima“, priča Tijana Vulinović.

U prvoj fazi su skupili 6.000 evra, zatim je iznos po dogovoru udvostručen, a do sada je ukupno 12.000 evra bespovratno raspoređeno na projekte učesnika konkursa.

„Među donatorima su velike kompanije koje rade na teritoriji Pazove, kao i mala i srednja preduzeća poput agencija za nekretnine, pekara, preduzetnika, ali i društveno odgovornih pojedinaca“, kaže Nikola.

„Ovo je preduzetnički kraj i Pazova ima dosta uspešnih firmi koje su želele da ulože u lokalnu zajednicu“ (Nikola)

„Mi prikupljamo novac koji nam Trag duplira i koji posle vraćamo zajednici kroz konkurse. Sve radimo volonterski i praktično smo jedan levak“, objasnio je Rajković.

„Važno nam je da podržimo projekte koji će imati dugi rok trajanja“ (Tijana)

„Svi mi iz osnivačkog tima fondacije živimo ovde i svi imamo malu decu. Ne pomažemo jednokratno jer nam je cilj da rezultati ostvarenih ideja na konkursima ostanu ljudima na duže“, rekla je Tijana Vulinović za Priče sa dušom.

Jedan od prvih podržanih projekata je „Radionica mašte“, ideja neformalne grupe iz Nove Pazove, na koji su, kako kažu, veoma ponosni jer je reč o izgradnji dečjeg igrališta sa toboganima i ljuljaškama na javnom delu školskog dvorišta Osnovne škole Sveti Sava.

„Prepoznali smo entuzijazam mlade mame i preduzetnice Ivane Jakšić koja je maksimalno iskoristila našu podršku kao inicijalnu kapislu i uspela da prikupi još sredstava. Tako je obradovala mnogobrojnu decu tog kraja u kojem dugo nije bilo adekvatnog mesta za dečju igru“, nastavlja Nikola.

U Surduku, selu na oko dvadesetak kilometara od Stare Pazove urađen je projekat poseta „Zelenoj plantaži Iva“, koja deluje u oblasti socijalne inkluzije.

„Reč je o posetama đaka, nastavnika i roditelja ovoj farmi na kojoj, između ostalih, rade i osobe sa invaliditetom. Tu žive koze, uzgajaju se lešnici, gliste za pecaroše, pravi se kvalitetan kozji sir u profesionalnoj sirani“, pojasnila je Marina.

Deca i ostali posetioci, osim direktnog kontakta sa prirodom, imaju prilike da uživo vide na koje sve načine osobe sa invaliditetom uspešno obavljaju poverene zadatke na ovoj farmi.

Tijana, Nikola, Marina, Irena i Željko

„Zum-zum“ muzički poligoni bile su besplatne radionice u nekoliko mesta naše opštine, a gde su deca sa roditeljima mogla uz licencirane instruktore da učestvuju u procesu nastajanja zvuka i muzike“, rekao je Željko.

Pitao sam ovu volontersku petorku šta im je motivacija u misiji koju zajedno ostvaruju?

„Verujemo da svaki pojedinac može da uradi nešto za opšte dobro i da to malo kada se umnoži može da napravi promenu. Nema tu golemih ambicija, korak po korak i polako, a svaka promena je odmah vidljiva”, zajedno su odgovorili supružnici Irena i Željko Ivović.

Nikolin motiv prilikom aktiviranja u udruženju „Tatamate“ (čiji su članovi i Irena i Željko) bio je da ličnim primerom probudi empatiju i humanost u svojoj deci, a rad na projektu stvaranja Lokalne fondacije prvobitno mu je bio izazov, a kasnije i spoznaja da je moguće malim dobrim primerima potaknuti i krupnije pomake.

Motivaciju i volju za nekim činjenjem Tijani su, kako kaže, probudili Irena, Željko i Nikola jer je preko njih shvatila da je ovo jedna pozitivna priča i nešto što će učiniti da svima bude bolje na raznim poljima.

„Svako od nas može malim angažovanjem da doprinese boljitku i da da lep primer drugima“ (Marina)

Cilj Lokalne fondacije Stara Pazova je da opstane na duži rok i da bude stalna spona između ljudi koji imaju inicijativu i želju da nešto lokalno poboljšaju i ljudi koji žele da izdvoje svoj novac, vreme ili veštine da bi se te društveno korisne inicijative sugrađana realizovale.

Na taj način, kažu sagovornici Priča sa dušom, svi dobijaju.

Zbog toga misle da postoji velika šansa da će se, kad ga jednom budu zavrteli, krug solidarnosti vrteti na duže staze.

Više informacija o radu ove fondacije pronađite na sajtu fondacijapazova.rs.

Priča je originalno objavljena na: pricesadusom.com

Autor: Nenad Blagojević;

Fotografije: Jovan Nedeljkov.

The post Priče sa dušom: Lokalna fondacija Stara Pazova appeared first on FONDACIJA NAŠEG KRAJA.

Lekcija #1 – Velike promene počinju malim koracima

Fondaciju tuzlanske zajednice 2003. godine osnovalo je 18 građana Tuzle ujedinjenih oko jednostavne ideje da promene svoj kraj na bolje. Iako je počela sa grupom entuzijasta iz predgrađa, Fondacija se već u prvim godinama proširila na četiri grada tuzlanskog kantona (Srebrenik, Kalesija, Lukavac i Živince) i 18 mesnih zajednica, obuhvatajući sredinu sa oko 200.000 stanovnika. Baš poput inicijalne grupe, među tim stanovništvom spontano su počele da se formiraju nove skupine građana sa željom da utiču na svoje neposredno okruženje. U Fondaciji su one pronašle najpre inspiraciju, a potom i mentorstvo i neophodne grantove. Iskra moguće promene brzo se proširila van zidina Tuzle. A kada je Fondacija tuzlanske zajednice pokrenula nacionalnu platformu Doniraj.ba, koja i danas povezuje neprofitne organizacije i donatore širom Bosne i Hercegovine, postalo je jasno da preduzimljivost i entuzijazam ne znaju ni za granice jednog šireg područja, već se mogu proširiti na celu zemlju.

Upravo se u ovom postepenom širenju kruga delovanja vidi potencijal lokalne fondacije da oživi jedan grad, kraj, pa i celo jedno društvo. Sve počinje uočavanjem problema, osluškivanjem potreba i zbližavanjem sugrađana oko mogućih rešenja u jednoj zajednici, no već kad se prve inicijative sprovedu u delo i dobre vesti odjeknu, svima ubrzo postaje jasno da naše okruženje, nažalost i na sreću, zavisi od nas samih. Zato prva lekcija glasi – nijedna ideja, ni inicijativa za opšte dobro nije mala, niti ostaje usamljena.

Lekcija #2 – Lokalni put je najkraći put do rešenja

Fondacija tuzlanske zajednice, baš kao i svaka lokalna fondacija, inicijative i sredstva pronalazi lokalno, među svojim sugrađanima. Od početka do danas Fondacija prikuplja sredstva od raznih donatora, lokalnih preduzeća, institucija i građana i raspoređuje ih u nekoliko fondova, kao što su Fond za mlade, Fond „Volim Tuzlu“ i Fond aktivnih zajednica. Putem redovnih konkursa, a kroz te fondove, ona je dosad finansirala najrazličitije građanske ideje – od pokreta za zaštitu životne sredine, rešavanja problema pijaće vode, renoviranja oronulih zgrada i uređenja javnih prostora, preko organizovanja kulturnih i sportskih događaja, do podrške otvorenom obrazovanju i najugroženijim građanima.

Stoga je još jedna važna lekcija koja nam dolazi od Fondacije tuzlanske zajednice upravo ta da se rešenja lokalnih pitanja najbrže i najefikasnije pronalaze baš tu – na lokalu. Dok su veliki sistemi i institucije po pravilu tromi i neefikasni, lokalne fondacije pokazale su se širom sveta kao mnogo agilnije i usmerenije na konkretne potrebe i rešenja. Drugim rečima, odgovor na pitanje kako će se jedan kraj razvijati leži u samoj zajednici i njenoj sposobnosti da se samoorganizuje.

Lekcija #3 – Ovo je maraton, a ne sprint

Mobilišući ljude, osluškujući ideje i prikupljajući sredstva, lokalna fondacija omogućuje da filantropija živi na duže staze. Kontinuirano organizovanje ljudi i prikupljanje donacija, nezavisno od odluka države i trendova tržišta, daje fondaciji dugoročnu, stratešku ulogu. Entuzijazam se ne završava na jednoj jedinoj inicijativi, niti na jednoj grupi aktivista, već se iskra održava iznova, dokle god ima stvari koje treba popraviti i ljudi spremnih da ulože trud u to. A njih je, verovatno, uvek.

Jedan od tuzlanskih primera koji potvrđuju „maratonski pristup“ lokalnih fondacija jeste mesna zajednica Kiseljak u blizini Tuzle. Lokalne vlasti i neformalne grupe Kiseljaka obratile su se Fondaciji tuzlanske zajednice za podršku da ovaj izuzetno siromašan kraj postane bolje mesto za život. Udruženja, institucije, škola i građani okupili su se i zajedno osmislili trogodišnji akcioni plan, kojim su postepeno napravili pomake u oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, infrastrukture, ekonomije i zapošljavanja. Ubrzo po organizovanju osnovali su i društveni centar, koji građanima i partnerskim organizacijama i danas nudi biblioteku i prostor za organizaciju različitih radionica i savetovališta. Drugim rečima, Kiseljak je dobio sedište gde se „obični ljudi“ mogu okupiti i donositi odluke i tokom mnogo narednih godina.

Pokrenite lokalne promene – osnujte lokalnu fondaciju

Upravo u cilju da podstakne osnivanje lokalnih fondacija širom regiona u Srbiji je početkom 2020. godine, a u Bosni i Hercegovini početkom 2021. godine pokrenut konkurs „FONDACIJA NAŠEG KRAJA – ZAJEDNICA SE PITA!”. Program je osmišljen kao inkubator za lokalne fondacije, koji će pružiti informacije, mentorstvo, poznanstva, a nakon samostalno prikupljenog prvog fonda, i dodatna finansijska sredstva potrebna za osnivanje i dugoročnu podršku inicijativama vašeg kraja.

Konkursi su trenutno zatvoreni, a u Srbiji su već izabrane četiri inicijativne grupe, koje su na zadatku osnivanja lokalnih fondacija u svojim zajednicama. Pratite sajt programa i kad konkurs bude ponovo otvoren, budite spremni da unapredite vaš kraj prijavljivanjem na program koji podstiče osnivanje lokalnih fondacija.

The post Tri lekcije od Fondacije tuzlanske zajednice appeared first on FONDACIJA NAŠEG KRAJA.

Ovde smo jer verujemo da zajedno možemo otkriti, podržati, povezati i izgraditi uspešnu zajednicu! – ovako svoju misiju opisuje grupa entuzijasta iz Temišvara koja je 2016. godine osnovala lokalnu fondaciju ovog grada. U okviru programa koji Asocijacija za odnose u zajednici (ARC) sprovodi u Rumuniji već 14 godina, osnovano je ukupno 18 lokalnih fondacija, a temišvarska je čak šesnaesta po redu.

Kako broj lokalnih fondacija raste u našem komšiluku i širom sveta, čovek ne može da se ne zapita u čemu je njihova snaga i koliki uopšte uticaj lokalna fondacija može imati na jedan kraj. Međutim, čim sagledate primere poput Lokalne fondacije Temišvara, shvatite da je taj uticaj ogroman! To je zato što lokalna fondacija spaja ljude koji imaju ideje sa onima koji imaju sredstva da ih sprovedu u delo – i to na lokalu, u jednom kraju. Počinje sa grupom predanih pojedinaca, čija se energija postepeno širi, budi celu zajednicu i uključuje druge pojedince, grupe i preduzeća koji doniraju novac, vreme, robu, znanje ili prostor za isti cilj.

Tako je počelo i u Temišvaru, gde je grupa mladih entuzijasta postavila sebi tri cilja: da podrže lokalne projekte od sredstava koje prikupe od pojedinaca i preduzeća u svom gradu, da razviju lokalnu filantropiju i da fondaciju pozicioniraju kao jedan od ključnih faktora za razvoj grada.

Kao i u Srbiji, i u ovoj zemlji neformalne grupe koje žele da osnuju lokalnu fondaciju ulaskom u program dobijaju zadatak da iz lokalnih izvora prikupe sredstva za osnivački ulog i garanciju da će im ta sredstva duplirati pokretač programa (u ovom slučaju, ARC). Grupa iz Temišvara osmislila je originalan način da prikupi ta sredstva: pretvorili su lokalni maraton pod nazivom „Timoton – Temišvar u pokretu!“ u donatorski događaj, na kom su učesnici podržali rad fondacije kroz uplatu participacija i donacija. Dodatno, građani su pozvani da prijave lokalne projekte koji bi bili finansirani od prikupljenih sredstava.

Na maratonu su uspeli da prikupe preko 10.000 evra neophodnih za formalno osnivanje, a nakon registracije fondacija je od Alergoture dobila i dodatnih 11.350 evra, kojim je finansirano 9 lokalnih projekata prijavljenih na Timotonu. Ono što je usledilo po osnivanju ilustruje svu snagu lokalne fondacije da učini jedan kraj dugoročno boljim mestom za život. U prve 3 godine, temišvarska fondacija podržala je više od 60 lokalnih organizacija i inicijativa sa preko 250.000 evra.

Organizovali su vežbe na otvorenom za sve građane, a Temišvar je postao prvi grad u Rumuniji čiji su se rekreativci organizovali u zajednicu kako bi promovisali trčanje i pomogli početnicima da usvoje zdrave stilove života.

Inicirali su pešačke ture „Walk the Talk“, namenjene onima koji žele da bolje upoznaju Temišvar, povežu se i svoj grad dožive iz druge perspektive. Predstavnici fondacije su tim povodom izjavili: „Započeli smo ovaj projekat sa ciljem da aktiviramo male grupe ljudi da bolje upoznaju svoje komšiluke, izgrade međusobno poverenje i utvrde ko se sve može doprineti dobrobiti grada i njegovih pojedinačnih delova“.

U međuvremenu, njihovim zaslugama Timoton je prevazišao svoju sportsku dimenziju i postao mesto susreta kroz koje Temišvarci razvijaju svest o potrebama grada. Kroz njega je do danas podržano oko 70 lokalnih projekata koji su ciljali razne probleme, od uređenja javnih površina do inicijativa iz oblasti kulture, sporta i obrazovanja. Samo prošle godine je preko 4.500 trkača prešlo startnu liniju i time prikupilo skoro 95.000 evra za 20 prijavljenih lokalnih inicijativa.

Na pitanje u čemu je snaga lokalnih fondacija, izvršna direktorka Danijela Česaru kaže: „Lokalne fondacije su uspešne priče jer imaju uticaj na razvoj zajednica. Ljudi na lokalu počinju da shvataju da su rešenja važnih pitanja često u njihovim rukama, u tome koliko se dobro poznaju, kako se udružuju i bore za ono što žele“.

Klima se menja i kod nas. U Srbiji već postoje tri takve fondacije – u Zaječaru, Obrenovcu i Novom Pazaru – a od nedavno deluje da će se taj talas širiti. Fondacija Trag je ove godine pokrenuo konkurs „Fondacija našeg kraja“, osmišljen upravo kao već pomenuti inkubator za lokalne fondacije, koji će pružiti informacije, mentorstvo, poznanstva, a nakon samostalno prikupljenog prvog fonda, i duplirati finansijska sredstva potrebna za osnivanje!

I baš kao u slučaju Lokalne fondacije Temišvara, za početak nečeg velikog potrebna je samo mala grupa lokalnih entuzijasta, spremnih da zajedno rade na poboljšanju svog kraja! Zato ako se osvrnete i okupite još makar dvoje ljudi koji žive u vašoj zajednici i dele vašu viziju kraja, ovo je program za vas! Saznajte više i prijavite se do 16. marta 2020. godine na: www.lokalnefondacije.rs

*Fotografije preuzete od Fundația Comunitară Timișoara

The post Lokalna fondacija Temišvar: pokretačka snaga jednog kraja appeared first on FONDACIJA NAŠEG KRAJA.

Kako je zgrada u Velikom Polju u kojoj se nalazi izdvojeno odeljenje Osnovne škole „Živojin Perić“ iz Stublina pre skoro 100 godina sagrađena dobrovoljnim radom i prilozima meštana, tako se izgleda i danas, kada je reč o donatorima i volontiranju, istorija u ovom selu kraj Obrenovca ponavlja.

Naime, novu školsku godinu u septembru 2019. godine trinaestoro đaka od prvog do četvrtog razreda i njihove dve učiteljice počeli su u obnovljenoj, okrečenoj školi, čiji su spoljni zidovi dobili novu fasadu.

Škola je doterana tokom letnjeg raspusta, a kompletnu ideju sprovela je Fondacija za mlade Obrenovca, u saradnji sa Mesnom zajednicom Veliko Polje i uz podršku Trag fondacije dobijenu kroz program „Akademija održivosti”.

Cilj ovog programa je da se organizacijama civilnog društva pomogne u izgradnji dugoročnih partnerstava sa novim donatorima u njihovim zajednicama, da se unapredi njihovo dugoročno finansijsko planiranje i poboljša održivost.

U akciju prikupljanja sredstava za renoviranje osnovne škole uključilo se 33 lokalnih preduzetnika i pojedinaca, od kojih je većina upravo pohađala ovu školu.

– Fondacija za mlade Obrenovca kao fondacija za razvoj lokalne zajednice polazi od pretpostavke da u svakom gradu, opštini, selu postoje različiti resursi koji mogu doprineti da mesto u kojem živimo bude bolje za život, a uloga lokalne fondacije je da te resurse prepozna, da ih aktivira i usmeri u pravcu razvoja i opšteg dobra.

– Kada govorimo o obnovi seoske škole, upravo to smo učinili: ustanovili smo potrebu, dobili podršku od Trag fondacije, a naredni korak je bio motivisanje zajednice, odnosno pojedinaca, lokalnih firmi i medija da se uključe u rešavanje problema – izjavila je Jelena Ivković, izvršna direktorka i koordinatorka programa Fondacije za mlade Obrenovca.

Četvorogodišnja osnovna škola „Živojin Perić“ nalazi se u selu koje je bilo poplavljeno 2014. godine, a koja od tada nije obnovljena, ni rekonstruisana. Iako u Velikom Polju ima stotinak dece uzrasta do četvrtog razreda, pohađa je njih trinaestoro, dok ostali putuju u udaljenije škole.

Fondacija za mlade Obrenovca je napravila mini-kampanju preko lokalne televizije, uz podršku mesne zajednice su obišli sve privrednike iz sela i okoline, a za ljude koji su otišli iz Velikog Polja napravljena je i fejsbuk grupa.

Uz razgovore sa kompanijama i pojedincima iz sela, objašnjena je mogućnost obnove škole donacijama, uz dodatni podsticaj od strane Trag fondacije, koja se obavezala da će duplirati svaku donaciju.

Poziv je javno objavljen i zainteresovani dobrotvori su počeli da se prijavljuju. Donirali su u skladu sa mogućnostima, neko je pomogao materijalno, neko materijalom za rad, neko fizičkim radom.

Urađena je nova fasada, okrečena je unutrašnjost škole i rekonstruisana ograda.

Na spisku donatora su firme iz Velikog Polja i okoline: proizvođači cisterni, mašina, alatnice, kafići, Crveni krst, fizička lica…

Cilj kampanje bio je da se prikupi 4.000 evra kako bi Trag fondacija duplirala fond. Međutim, za dva meseca, koliko je kampanja trajala, obezbeđen je veći iznos i prikupljeno je 587.235 dinara!

– Osim poziva potencijalnim donatorima na društvenim mrežama i u lokalnim medijima, direktno smo se obraćali pojedincima i firmama, a istakli bismo saradnju sa meštanima Velikog Polja koji su pozvali lokalne preduzetnike i komšije da se uključe u skladu sa svojim mogućnostima, ali su i sami bili donatori i volonteri – rekla je Jelena Ivković i dodala da je svačiji doprinos ovom procesu bio važan i da je krajnji rezultat posledica zajedničkog delovanja, solidarnosti i ljubavi prema svom mestu.

– Javilo se oko tridesetak ljudi i firmi, sve uglavnom nekadašnji đaci. Kažu da su želeli da pomognu mestu u kojem su odrasli, sa željom da ova škola u budućnosti dobije još mališana koji će u njoj učiti – rekao je Goran Marković, zamenik predsednika MZ Veliko Polje i dodao da je sređivanje ograde organizovano kroz radnu akciju.

Ekipa redakcije Priča sa dušom došla je u Veliko Polje nekoliko dana po završetku raspusta, pa smo na malom odmoru ušli u učionice i popričali sa direktorkom i učiteljicama.

– Moj prvi posao bio je ovde, u ovoj školi sam radila kao učiteljica. U svakoj maloj školi postavljeni su topli odnosi, a uz manji broj đaka i učitelji i deca su usmereniji jedni na druge nego u gradskim školama. Đaci su raspoređeni u dva kombinovana odeljenja; prvi i treći i drugi i četvrti razred, i imaju brojne vannastavne aktivnosti. U svim priredbama, konkursima, festivalima koje organizujemo u matičnoj školi u Stublinama, učestvuju i đaci iz tri izdvojena odeljenja iz Piromana, Trstenice i Velikog Polja. Ukupno imamo 490 đaka – izjavila je direktorka Osnovne škole „Živojin Perić“ Biljana Obradović.

Ova Priča sa dušom o renoviranju seoske škole dobar je primer lokalne inicijative i udruživanja ljudi koji žive u istom gradu ili selu.

Uz veliku podršku lokalne fondacije iz Obrenovca koja je inicirala akciju i u saradnji sa meštanima i mesnom zajednicom prikupila novac od preduzetničkih radnji, kompanija i individualnih donatora, osnovna škola je ponovo ponos sela.

Trag fondacija nedavno je pokrenula program „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita!“ uz podršku fondacije Čarls Stjuart Mot. Cilj je da se podstakne osnivanje lokalnih fondacija širom Srbije.

Ukoliko vam se ideja koju su meštani Velikog Polja sproveli sa lokalnom fondacijom dopada i možete da napravite grupu od najmanje troje ljudi u mestu u kojem živite, a pritom znate koje akcije biste mogli da sprovedete u vašem okruženju, prijavite se na program „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita!“

Do 16. marta 2020. godine traga se za neformalnim grupama od minimum troje ljudi koji žive u jednoj lokalnoj zajednici i koji su spremni da zajednički rade na osnivanju lokalne fondacije kako bi kroz nju pokrenuli i dugoročno doprinosili društvenim promenama u svom mestu.

To su ljudi koji veruju u sopstvenu moć da inspirišu i pokrenu ljude, da prikupe sredstva od pojedinaca i preduzeća u svom okruženju i iskoriste ih kako bi podržali i promovisali građanske akcije.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Jovan Nedeljkov

The post Seoska škola je ponovo ponos Velikog Polja, a meštane je u toj plemenitoj akciji ujedinila Fondacija za mlade Obrenovca appeared first on FONDACIJA NAŠEG KRAJA.

Suočeni sa posledicama COVID-19 virusa, 17 lokalnih fondacija širom Rumunije počelo je da prikuplja sredstva za najvažnije zdravstvene službe i pojedince koji su bili najviše pogođeni novonastalom situacijom. Upravo ove lokalne fondacije doprinele su tome da se za ugrožene grupe obezbedi više od 1,8 miliona evra neophodne medicinske opreme i hitne pomoći. Ono što je rumunsko iskustvo pokazalo jeste da se značajni rezultati najčešće postižu kroz jaku međusektorsku saradnju, pre nego izolovanu intervenciju pojedinačnih organizacija.

Prvi slučaj korona virusa u Rumuniji registrovan je 26. februara 2020. godine. U roku od dva meseca, broj slučajeva dostigao je 10.000 i zemlja se suočila sa jednom od najvećih zdravstvenih kriza u istoriji. Statistički, Rumunija na zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika izdvaja najmanje od svih zemalja-članica Evropske unije. Mnogi njeni lekari i medicinske sestre otišli ​​su na bolje plaćene poslove u zapadnoj Evropi. Kako se virus širio zemljama poput Belgije i Italije, urušavajući njihove zdravstvene sisteme, bilo je jasno da će se rumunsko zdravstvo teško izboriti sa pandemijom. Novinske priče o akutnom nedostatku opreme i lekova stalno su ukazivale na potpunu nespremnost zdravstvenih ustanova za ovaj izazov.  

„Bila sam šokirana kada sam saznala da medicinsko osoblje nema zaštitnu opremu. Lekari su mi stalno govorili da nemaju u čemu da dočekaju COVID-19 pacijente“, podseća Danijela Česaru iz Lokalne fondacije Temišvara. Početkom marta se pokazalo da je nedostatak zaštitne opreme akutni problem cele države „Zvali su nas lekari, medicinsko osoblje, pa čak i carinici tražeći pomoć, da im nabavimo maske, vizire – bilo šta – jer nisu imali ništa“, dodaje Danijela. 

Stvaranje urgentnih lokalnih fondova 

„Odluka da se uključimo bila je prilično laka“, kaže Lilijana Kristea iz Lokalne fondacije Galati, „Izgledalo je kao nešto u šta moramo da se uključimo. Osetila sam potrebu da pomognem jer je sve ukazivalo na pogoršanje situacije. Naš izvršni tim se brzo mobilisao, uz pomoć Upravnog odbora koji je podržavao uspostavljanje hitnog fonda od samog početka. Naša online platforma za donacije, koju smo već koristili za prikupljanje sredstava za godišnji polumaraton, ubrzo je pretvorena u platformu za prikupljanje sredstava za Galati lokalni fond. To nam je uštedelo dosta vremena, pošto nismo morali da postavljamo kampanju od nule. Platforma je redizajnirana za nekoliko sati i odmah smo krenuli u akciju.“

Sa ovim su se suočile i mnoge druge lokalne fondacije u Rumuniji. U normalnim okolnostima, lokalne fondacije proleće obično koriste za organizaciju godišnjih fandrejzing događaja kao što su maratoni, plivačke ili trkačke manifestacije. Sredstva prikupljena tokom ovih manifestacija se koriste za podršku lokalnih inicijativa dok se kotizacije za učešće koriste za pokrivanje operativnih troškova lokalnih fondacija. Ovi događaji su uvek izuzetno popularni: ne samo da se koriste za fandrejzing, već doprinose i izgradnji duha zajednice. COVID-19 je, nažalost, pauzirao sve ove planove i odložio ih do daljeg. 

Lokalna fondacija Temišvara je već organizovala timove koji bi učestvovali na Timotonu, njihovom godišnjem događaju koji se održava na proleće i tokom kog su 2019. godine prikupili skoro 100.000 evra. Početkom marta im je već bilo jasno da će Timoton biti otkazan tako da je tim fondacije odlučio da, zajedno sa još jednom lokalnom organizacijom, postojeću platformu za donacije iskoristi da prikupi sredstva za lokalne bolnice. 

„Shvatili smo da imamo kapacitet da brzo i efikasno prikupimo sredstva. Već smo imali učesnike Timotiona, kao i oko 8.000 aktivnih donatora, pa je bilo prilično jednostavno tražiti pomoć od njih, i drugih korporativnih i partnera iz civilnog društva. U prvoj fazi odlučili smo da resurse usmerimo na infektivnu bolnicu Victor Babeš, u kojoj su bili smešteni svi dotadašnji slučajevi COVID-19 u regionu, pa se ona prirodno nametala kao prioritet“, kaže Danijela. 

U međuvremenu, Lokalna fondacija Tara Fagaraš je već planirala svoje prve fandrejzing aktivnosti za poboljšanje stanja u zdravstvenom sistemu, kroz kampanju prikupljanja sredstava za pedijatrijsko odeljenje lokalne bolnice. Po izbijanju pandemije, fondacija je promenila svoj inicijalni cilj i, umesto pomoći pedijatrijskom odeljenju, pokrenula je fond Zajedno za zdravstvo, koji je vodila uz koordinaciji sa lokalnim vlastima kako bi izbegla dupliranje aktivnosti. 

„Organizovali smo Zoom sastanak sa našim Upravnim odborom i upravnikom bolnice koji nas je informisao o svim urgentnim potrebama. Naši odnosi sa lokalnim vlastima i bolnicom su veoma dobri tako da smo brzo našli zajednički jezik. Mi smo najveća neprofitna organizacija na ovom području pa su se ljudi prirodno oslonili na to da ćemo rešiti problem, a donatori su nam novac uplaćivali direktno“, rekla je Kristijana Metea iz Lokalne fondacije Tara Fagaraš.  

Za fondaciju Banatul Montan iz Rešice, najnoviju lokalnu fondaciju u Rumuniji, pandemija je predstavljala rani test sposobnosti da efikasno reaguje na vanrednu situaciju i tako podstakne svoju lokalnu zajednicu na aktivizam i delovanje. Do sredine jula ova fondacija, koja inače opslužuje jedan od najmanje naseljenih okruga u Rumuniji sa manje od 300.000 stanovnika, prikupila je 80.347 evra za svoj COVID-19 urgentni fond. 

Lanac dobročinstva

Prva akcija fondacije Banatul Montan je predstavljala odgovor na apel koji je lokalna kovid ambulanta za hitni prijem pacijenata uputila putem socijalnih mreža. Direktor fondacije Razvan Fodor je brzo uvideo da fondacija može da se uključi i pomogne: „Analizirao sam situaciju i pomislio da bi kampanja bila mnogo uspešnija ako bi je preneli na našu veb stranicu i počeli sami da prikupljamo sredstva. Zapravo, smatrao sam da bi naše učešće dodalo vrednost kampanji, donoseći joj kredibilitet i transparentnost.“ Odziv građana je bio neverovatan: tokom prve noći, fondacija je uspela da prikupi 60% sredstava neophodnih da se postigne cilj. 

Slične stvari su se dešavale i u drugim delovima Rumunije: Lokalna fondacija Tara Fagaraš je prikupila 100.000 evra od 140.000 stanovnika a Lokalna fondacija Temišvar je, tokom pet nedelja, prikupila 211.000 evra u novcu i robi, čime je premašila ukupna sredstva prikupljena tokom cele prve dve godine svog postojanja. 

Korporativni donatori su takođe dali svoj doprinos. Lokalna fondacija Galati je dobila donaciju od 50.000 evra od jedne od najvećih kompanija u tom okrugu, a Lokalna fondacija Banatul Montan je inspirisala korporativne donatore svog godišnjeg maratona da sredstva preusmere u njihov fond za odgovor na COVID-19. Druge kompanije su počele da slede ovaj primer i to je dovelo do lanca dobročinstva u kom je svaki čin darivanja podsticao i druge na dobra dela. 

Koordinacija u sred zabune

COVID-19 inspirisao talas dobročinstva u Rumuniji a poverenje ukazano lokalnim fondacijama je moralo da se opravda besprekornim i efikasnim upravljanjem doniranim sredstvima. Ipak, kako je situacija bila veoma promenjiva i neizvesna, i nivo straha i konfuzije je često bio zaista visok. Najveću podršku koordinaciji i usmeravanju aktivnosti, kao i nesmetanom protoku informacija između različitih delova zemalja, pružilo je osnivanje Nacionalnog fonda za hitne slučajeve od strane Asocijacije za odnose u zajednici (ARC) koji su činile lokalne fondacije, druge neprofitne organizacije i zdravstvene institucije. U vreme kada su jednostavne hirurške  maske koštale pet puta više od uobičajenog, kada je medicinsko osoblje pokušavalo da se snađe u vanrednoj situaciji i kada je odgovor Vlade bio izrazito spor, mreže organizacija civilnog društva su pokazale da su dorasle situaciji i da mogu da reaguju korak ispred svih.

„Činjenica da smo imali koordinaciju sa drugim lokalnim fondacijama je bila od izrazitog značaja jer smo mogli da koristimo iskustva drugih. Tamo smo postavljali razna pitanja i, čak i ako nije bilo tačnog odgovora, zajedno smo dolazili do novih ideja i rešenja. Ovo nam je bio najvažniji izvor podrške.“, rekla je Lilijana. 

Jedan od primera za ovu tvrdnju bila je nabavka medicinskih sredstava. Lokalno bolničko osoblje bi sastavilo spiskove neophodne opreme i, kroz zajednički rad, lokalne fondacije bi razrađivale strategiju za najbolji pristup zalihama, učeći usput snalaženje na nestabilnim tržištima gde su cene i potrebe visoke, a zalihe niske. „Cene zaštitne opreme su bile naprosto šokantne. Nisam mogla da verujem koliko skupa može biti jedna jednokratna maska. Pa nisu valjda napravljene od zlata“, priseća se Lilijana. 

Naručivanje opreme bilo je jedno, a kašnjenje u isporuci drugo. „Naša prva narudžbina maski je ujedno bila i najstresnija. To je bio prvi zajednički poduhvat sa drugim lokalnim fondacijama. Obećano nam je da će maske stići za dva ili tri dana. Bio sam pod stresom jer su paketi stigli tek nakon mesec dana. Dobavljači su odlagali i davali razne izgovore: da su maske naručene ali da ih drže na carini, a zatim se ispostavilo da ih nisu ni naručili!“ kaže Razvan. Slično tome, dva ventilatora koje je Lokalna fondacija Tara Fagaraš naručila još u martu, u bolnicu su stigla tek u junu. Zbog toga je prioritet postalo to da se oprema nabavlja direktno, a ne preko distributera. „U jednom trenutku smo shvatili da su dostupne zalihe važnije od novca. Nabavka je predugo trajala i, kako proizvodi nisu stizali, pojačavao se osećaj da gubimo vreme. Bili smo srećni svaki put kada bi otkrili zalihe maski koje su mogle da budu isporučene bolnicama već sledećeg dana“, dodaje Danijela. 

Poverenje javnosti kao osnova za sve

Pored novca, podrška javnosti za rad lokalnih fondacija je poprimila i druge oblike, uključujući donacije u robi, volontiranje itd. U Fagarašu, Kristijana je išla od kuće do kuće prikupljajući donacije za Fond Zajedno za zdravstvo: „Odziv zajednice je bio neverovatan. Nemam reči … Mobilisali su se, ne nužno samo da bi prikupili novac, već da nam pomognu koliko su mogli. Kada bi nas stariji sugrađani kontaktirali oko odlazaka na lekarske preglede, mobilisali smo dobrovoljce da ih prevezu kolima. Mnogi ljudi su donirali vreme i uključili se u naše aktivnosti. “

„Nikada nisam doživela tako intenzivnu saradnju kao u ovom periodu. Za pet nedelja osetila sam svu ljubav, rad, energiju i resurse koje smo pažljivo gradili tokom četiri godine postojanja fondacije “, kaže Danijela. Kada nismo mogli da nađemo dobavljače koji bi nam brzo dostavili robu ili materijal, lokalne fondacije su tražile druga rešenja: na primer, organizovali smo radionice o šivenje maski za lice, a neke kompanije su zaustavile proizvodnju i donirale svoju zaštitnu opremu lokalnim fondacijama i bolnicama. 

Mreže dobrote

Tokom ovog perioda, Asocijacija za odnose u zajednici (ARC) je pokušavala da popuni praznine i odgovori na hitne potrebe, usklađujući finansijska sredstva Nacionalnog fonda za vanredne situacije sa novonastalom situacijom na terenu. Za njih je pandemija predstavljala potvrdu uspešnosti 19 godina uloženih u izgradnju infrastrukture – ili „mreža dobrote“ – za razvoj filantropije u Rumuniji. 

Kada su lokalni zahtevi za pomoć prevazišli mogućnosti lokalnih fondacija da ih reše, ARC je počeo da pruža dodatnu podršku. U svakodnevnim razgovorima sa lokalnim fondacijama, ARC je popisao potrebe bolnica širom zemlje i krenuo sa nabavkama na veliko, koje su značajno spustile cene. Na primer, ARC je nabavio 7.400 kombinezona koji su distribuirani širom zemlje uz pomoć 31 organizacije, uključujući i lokalne fondacije i bolnice.

Nacionalni odgovor iz Bukurešta

U glavnom gradu Rumunije, Lokalna fondacija Bukurešta je osnovala Nacionalni urgentni fond, čiji je cilj da pomogne ugrožene i marginalizovane zajednice. Informacije o Fondu distribuirane su putem mreže lokalnih fondacija, a sve predloge koji su dostavljani je Lokalna fondacija Bukurešta procenjivala i, u skladu sa tom procenom, podržavala. „Sve je bilo izuzetno hitno i zahtevalo je brzu reakciju. Bilo je veoma teško birati između, na primer, dece iz Argeša i dece iz Targu Mureša. Svi su bili u istom riziku. Kako se bira? Koristili smo neke vrlo nesavršene formule poput geografskog balansa“, objasnila je Alina Kasprovči, direktorka Lokalne fondacije Bukurešt. 

Do sredine maja, Fond je obezbedio 175.225 evra za podršku 46 inicijativa u Bukureštu i drugim županijama, tako pomažući preko 11.000 ljudi. Od prikupljenih sredstava, 75.225 evra su bile internet donacije klijenata ING banke. „To predstavlja apsolutni rekord u kampanjama putem internet bankarstva, s obzirom na to da je prosečna donacija bila oko 10 evra. Samo za Uskršnji vikend prikupljeno je 30.000 evra“, seća se Alina.

Iskustvo upravljanja Fondom ukazalo je na velike nejednakosti između Bukurešta i drugih delova zemlje. „Shvatam da su prioriteti koje smo postavili za Bukurešt i dalje dobri“, primetila je Alina, „ali su manje relevantni i primereni za ostatak Rumunije. Biće potrebno mnogo novca i mnogo rada da se zemlja izvuče iz siromaštva “, zaključuje ona. U tom smislu ona navodi da je Fond ponudio samo privremeno olakšanje. „Činjenica da doniramo hranu nedelju ili dve ne rešava problem, ali bar sprečava da se stvari pogoršaju.“

Težak put ka „normalnosti“

Odgovor na COVID-19 predstavljao je transformativno iskustvo za rumunske lokalne fondacije. Testirala je njihovu efektivnost i produbila njihovu ukorenjenost u zajednici, ulivajući im novo samopouzdanje, hrabrost i energiju. Pandemija je, međutim, stvorila i nove izazove kojima se lokalne fondacije moraju prilagoditi i na njih odgovoriti: programi će morati da se preispitaju, radiće se na revizijama budžeta a preispitivaće se i njihova uloga u zajednici.

„Prezadovoljna sam što sam mogla da radim na nečemu što direktno utiče na poboljšanje situacije u mom okruženju. Međutim, svesna sam da nas to može pogoditi sa finansijske i administrativne strane. Ako se sutra obratimo našim partnerima da ih zamolimo da podrže neke naše druge programe, mogu nas bez problema odbiti uz obrazloženje da su nas već podržali“, kaže Kristijana. Drugi su takođe zabrinuti zbog svog finansijskog položaja. Razvan, na primer, nije siguran koliko će ljudi podržati njihovu godišnju fandrejzing kampanju koja počinje za nekoliko nedelja. 

Jedan od najvećih prioriteta za lokalne fondacije biće zadržavanje novih i dugoročnih donatora, čak i ako to podrazumeva reviziju aktivnosti koje su u prošlosti bile ključne za povezivanje lokalnih fondacija sa zajednicom. Na primer, Lokalna fondacija Tara Fagaraš uspešno je održala svoju godišnju biciklističku manifestaciju na internetu dok je Lokalna fondacija Bukurešta svoju plivačku manifestaciju preimenovala u „Plivajmo kod kuće“ i tako prikupila 116.475 evra od skoro 4.300 donatora. 

COVID-19 je takođe naglasio važnost postojanja rezerve ili fonda za vanredne situacije koji se mogu relativno brzo rasporediti u krizi. „Da je nešto slično postojalo od starta, bili bi mnogo opušteniji. Uvereni smo da je baš važno biti spreman za krizu i razmislićemo o tome kako možemo biti spremniji u budućnosti. Još ne znam da li ćemo transformisati naš trenutni Fond za vanredne situacije ili ne, ali vrlo intenzivno razmišljamo o tome kakav bi alat za reakciju mogao biti najkorisniji “, kaže Lilijana. „Shvatila sam koliko je svaki dan i svaka sekunda važna i koliku razliku može da napravi. Na primer, nije isto da li kupujete proizvod po pristojnoj ceni ili ga plaćate tri puta više za par dana“, primećuje Danijela. 

Situacija u Rumuniji je i dalje zabrinjavajuća. Od sredine juna, broj slučajeva je u stalnom porastu. Samo 21. avgusta registrovano je više od 1.392 novih slučajeva, što je više nego tokom vanrednog stanja na proleće, kada je taj broj bio bliži 500. Srećom, lokalne fondacije još uvek nisu završile svoje fandrejzing kampanje, a neki čak imaju spremne rezerve za naredne talase. Oprezni su i svesni da će pandemija potrajati. Možda podrška lokalnih zajednica neće biti toliko velika ali, u globalu, zahvaljujući njihovom ranom odgovoru na COVID-19, lokalne fondacije imaju iskustvo i bazu podrške na koju se mogu osloniti u budućnosti. 

The post Vatreno krštenje: odgovor lokalnih fondacija iz Rumunije na krizu izazvanu pandemijom appeared first on FONDACIJA NAŠEG KRAJA.

Povod za razgovor sa Marijom Mitrović, direktorkom za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, i Vjekoslavom Vukovićem, koordinatorom programa filantropije te fondacije, je osnaživanje osnivanja lokalnih fondacija. Naime, Trag je pokrenuo program „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita!“ uz podršku Fondacije Čarls Stjuart Mot.

Ideja je da se u Srbiji do 16. marta 2020. godine pronađu neformalne grupe od minimum troje ljudi koji žive u jednoj lokalnoj zajednici i koji su spremni da zajednički rade na osnivanju lokalne fondacije, kako bi kroz nju pokrenuli i dugoročno doprinosili društvenim promenama u svom mestu.

Prema rečima Marije Mitrović, odabrane grupe će u prvih 12 do 18 meseci prolaziti period inkubacije koji prethodi osnivanju lokalne fondacije.

U tom periodu dobijaće mentorsku podršku, ali i zadatak da u zajednici prikupe novac za rad svoje fondacije, a koji će Trag udvostručiti.

“Na taj način grupa će moći da testira da li su njihove ideje važne i njihovim sugrađanima i da li su ljudi u zajednici spremni da ih podrže, čime će napraviti dobar temelj za dugoročno održivu i nezavisnu lokalnu fondaciju koja može otvoreno i fleksibilno da podržava lokalne inicijative i tako doprinosi svom okruženju. Novitet je da će se sa svakom grupom koja uspešno preraste u lokalnu fondaciju, raditi i u godinama koje dolaze, kroz individualno savetovanje, finansijsku podršku, organizaciju nacionalnih i regionalnih događaja i uspostavljanje odnosa sa fondacijama u regionu i relevantnim međunarodnim mrežama”, istakla je Marija.

Svaka lokalna fondacija je jedinstvena jer sprovodi aktivnosti relevantne za njenu zajednicu. Zato u Tragu žele da ohrabre grupe koje će od samog početka otvoriti komunikaciju sa zajednicom, stalno osluškivati njen puls i definisati svoje prioritete.

U Srbiji trenutno deluju tri lokalne fondacije: u Obrenovcu, Zaječaru i Novom Pazaru.

Modelu koji Trag želi da podrži najbliža je Fondacija za mlade Obrenovca koju je osnovala grupa omladinskih aktivista u junu 2014. godine, sa željom da se njihova sredina što pre oporavi od posledica poplava.

U samo nekoliko meseci postojanja, ova fondacija je u svoju mrežu volontera uključila više od 4.000 ljudi i do danas je prikupila više od 250.000 evra za renoviranje i razvoj zajednice, humanitarnu pomoć i podršku različitim projektima. Ova fondacija je otvorila i Društveni centar za decu i mlade u Obrenovcu u okviru kojeg je organizovano na desetine novih projekata.

Osnovni zadatak svake lokalne fondacije biće prikupljanje sredstava u zajednici koja će koristiti za podršku lokalnih inicijativa građana.

Prikupljanje sredstava može se raditi na razne načine: kroz organizaciju događaja, razgovore sa lokalnim privrednicima ili animiranje građana putem društvenih mreža, a novac se može raspoređivati putem opštih i specijalizovanih fondova, namenjenih nekoj određenoj temi (obrazovanje, kultura, zaštita životne sredine ili revitalizacija javnih prostora).

“Recimo, nama bliska Lokalna fondacija grada Temišvara prvi novac za svoje funkcionisanje prikupila je tako što se udružila sa organizatorima lokalnog sportskog maratona i tu sportsku manifestaciju su istovremeno proglasili i događajem na koji lokalne inicijative mogu da pošalju predloge svojih projekata i događajem u okviru kog prikupljaju sredstva da podrže te inicijative. Oni su kroz prodaju trkačkih brojeva, sponzorstva lokalnih preduzeća i dodatne donacije građana su prikupili više od 10.000 evra, koje su organizatori maratona duplirali, i kroz taj fond je podržano 9 prijavljenih inicijativa”, objasnio je Vjekoslav Vuković i dodao da su projekti koje lokalne fondacije mogu da podrže raznovrsni.

“Jedan od nama najdražih je projekat kojim je lokalna fondacija podržala nabavku dve veš mašine za gradsko naselje izgrađeno šezdesetih godina prošlog veka gde stanari nisu imali potrebnu kvadraturu i infrastrukturu za veš mašine u svojim domovima.”

One su postavljene u pomoćni objekat u centru naselja, a uskoro je taj objekat kroz razvrstavanje, pranje i slaganje veša postao mesto okupljanja lokalnog stanovništva.

Vjekoslav pojašnjava da je svako pomalo doprineo njegovom opremanju tako da su se u prostoru našle stolice, stolovi i fotelje; ljudi su tu počeli da provode vreme jedni sa drugima, da se bave ručnim radom ili da zajedno prate sportske utakmice. Zajednica se povezala i vremenom je objekat obnovljen i nadograđen.

Sada se u tom objektu nalazi i mini-teretana i prostorija u kojoj se đaci lokalnih osnovnih škola igraju i druže.

– Sve ovo se desilo kao rezultat projekta u koji je inicijalno uloženo nekoliko stotina evra i nije potrebno mnogo da se ljudi pokrenu i da se u zajednici dese ogromne promene nabolje koje traju dugo nakon što su inicijalna sredstva donirana od strane lokalne fondacije potrošena. Primera je zaista mnogo, neki od njih su predstavljeni kroz Priče sa dušom, tako da sa radošću čekamo inicijative koje će lokalne fondacije sa kojima ćemo raditi podržati u predstojećim godinama – rekao je Vjekoslav.

Sagovornici Priča sa dušom otkrivaju da će buduće lokalne fondacije podržavati i projekte koji imaju fizički vidljive rezultate i aktivnosti koji na druge načine unapređuju život građana.

“Pored finansijske podrške, veliki broj lokalnih fondacija svojim sugrađanima pruža mogućnost da se dodatno obrazuju, volontiraju i druže, da kvalitetno organizuju slobodno vreme sebi i svojoj deci, da učestvuju na sportskim i kulturnim manifestacijama, pa čak i realizuju svoje preduzetničke ideje.”

“Mogućnosti ima mnogo i zato je važno da lokalna fondacija od samog starta pronađe način da ljude u svom okruženju pita šta im je važno i tako odredi prioritete koji se mogu adresirati relativno fleksibilno i u kratkom roku.”

Važno je i da odgovornost za sprovođenje ovih inicijativa ne preuzima isključivo na sebe, već da motiviše ljude da sve što mogu uzmu u svoje ruke jer će tako izaći iz apatije i steći poverenje u to da mnogo toga oko sebe mogu rešiti sopstvenim snagama i bez nekih nedostižnih finansijskih i drugih ulaganja.”

Na ovaj konkurs mogu da se prijave sve neformalne grupe koje misle da u njihovoj zajednici postoji potreba za lokalnom fondacijom i koje imaju okvirnu ideju kako bi mogli da je uspostave i razviju.

– Ove fondacije deluju na lokalu, u nekoj opštini ili okrugu, i deluju nezavisno od drugih, već postojećih lokalnih struktura. One su prvenstveno tu da prikupljaju sredstva u svojoj lokalnoj zajednici kako bi tim sredstvima podržale realizaciju različitih lokalnih inicijativa, zapravo da spoje ljude koji imaju ideje sa onima koji imaju sredstva da ih realizuju. One služe i kao mesto susreta za sve one koji inače ne bi imali mogućnost da se povežu i sprovode zajedničke akcije, tako da se može reći da one bude solidarnost i motivišu građane da pređu sa reči na dela – istakla je Marija Mitrović.

Program „Fondacija našeg kraja” promovisan je u Nišu, Užicu, Šapcu, Novom Sadu, Vršcu i Subotici, uz završni događaj 10. marta 2020. godine u Beogradu. Osim Novog Pazara, Obrenovca i Zaječara gde već postoje lokalne fondacije, ljudi iz svih ostalih zajednica iz Srbije imaju mogućnost da konkurišu na program.

Za više informacija pišite Vjekoslavu i Mariji na mejl lokalnefondacije@tragfondacija.org

Ideja je da se okupi što više ljudi različitih profila tako da su pozvani svi aktivisti, preduzetnici, umetnici, IT-jevci, profesori, nastavnici, lekari, radnice i radnici i drugi građani i građanke da pogledaju oko sebe, da okupe tim od minimum troje ljudi koji žele da učine svoje okruženje boljim mestom za život i da se do 16. marta 2020. godine prijave za učešće na programu na stranici www.lokalnefondacije.rs.

Marija u civilnom sektoru radi više od 20 godina, a u Trag fondaciji vodi tim filantropije i partnerstava. Poslednjih osam godina vodi organizaciju VIRTUS nagrade za filantropiju, najprestižnijeg priznanja ovog tipa kod nas, pruža podršku organizacijama da povećaju nivo aktivizma i prikupljaju sredstva u svojim zajednicama i radi na prikupljanju sredstava od kompanija i pojedinaca usmerenih na programe koje sprovodi Trag fondacija.

Vjekoslav radi na programima koji podstiču aktivizam građana i osnažuju inicijative formalnih i neformalnih grupa. U neprofitnom sektoru je aktivan još od srednjoškolskih dana, a poslednje četiri godine radi u timu za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, na poziciji koordinatora. Prošle godine je uspešno koordinisao programom „Akademija održivosti” u okviru kojeg je 10 organizacija, u kratkom periodu, uspelo da prikupi više od 33.000 evra za svoje projekte u lokalnim zajednicama.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Tijana Janković Jevrić

The post Kako osnovati lokalnu fondaciju – razgovor sa Marijom i Vjekoslavom appeared first on FONDACIJA NAŠEG KRAJA.

Zahvaljujući složnim mladim komšijama i Fondu za komšijske inicijative Fondacije za mlade Obrenovac, selo Stubline kod Obrenovca je bolje mesto za život.

Vredni su i obožavaju svoje mesto, a pre svega su složne komšije. Oni su varioci, mašinovođe, referenti, vaspitači, elektromehaničari.

Nenadu Jakovljeviću (31), Stefanu Simeunoviću (25), Marku Petroviću (23), Tamari Simeunović (23), Dušanu Komlenoviću (30) i Stefanu Maksimoviću (24) nije trebalo mnogo vremena da se udruže, da pozovu jedni druge i prionu na posao. Zajedno sa njima, ukupno desetak mladih ljudi iz ovog mesta hteli su da urede mostić na ulazu u selo, a posle toga da srede i košarkaški teren star skoro 30 godina. Deo ekipe je radio i na uređenju terena FK Posavina.

Sve to su uspeli u pet akcija, na volonterskoj osnovi, svaki put od petka do nedelje.

Gabrijeli 

Za Priče sa dušom kažu da se uvek oko svega lako dogovore, da je dovoljan jedan poziv da ih ujedini pa da naprave nešto korisno za Stubline.

Svaki od sagovornika ove Priče sa dušom je zaposlen, živi u kući i ima baštu u kojoj gaji povrće za porodične potrebe.

O svom selu pričaju samo u superlativu, kažu da odatle nikad ne bi otišli, da se njihovo rodno mesto nalazi na idealnom, prometnom mestu – između Obrenovca i Valjeva, da tu živi dosta mladih ljudi i da je zaposlenost na izuzetno visokom nivou.

Stubline imaju oko 3.000 stanovnika prosečne starosti 39 godina, školu, crkvu, vrtić, dom zdravlja, dom kulture, poštu, fudbalski klub i kulturno-umetničko društvo.

Stubline su, kako su nam rekli, raskrsnica puteva još od rimskog doba, mesto u kojem je po predanju Marko Kraljević pojio svoga Šarca, selo koje je bilo naseljeno još u doba neolita.

Naziv „Stubline“ po predanju nastao je kada su prvi doseljenici na ovom prostoru sekli topole, a na svakom mestu gde bi oborili jedno stablo krenula bi da izvire voda. Takav izvor nazvan je „stublina“.

– Zanimljivo je da smo se samoinicijativno okupili, odnosno da nemamo nikakvo formalno udruženje građana niti neku organizaciju. Svi se znamo iz kraja, ili iz škole, sa fudbala, neki su u rodbinskim vezama. Videli smo konkurs za program Fonda za komšijske inicijative koji je raspisala lokalna Fondacija za mlade iz Obrenovca i prijavili smo se. Prošli smo u uži krug i dobili sredstva, prvo jednom, a posle i drugi put – priča Nenad Jakovljević koji je na čelu ove neformalne grupe i dodaje da je obnovljeni most prethodno stradao kao posledica poplava 2014. godine.

– Most se nalazi u neposrednoj blizini osnovne škole, deca ga sada prelaze svakog dana, a jedno vreme nije bio za upotrebu. Čak ni biciklom nije moglo da se pređe preko njega. Sada je bezbednost đaka na višem nivou. Cela ova naša akcija je spontano krenula i odlično se završila. Ne samo što smo pokrenuli lokalnu zajednicu, već smo i imali efekat na životnu sredinu. Kada se priča pročula po selu, uključili su se i roditelji školske dece – istakao je Nenad.

– Sređivale smo i šmirglale ogradu pre farbanja, a momci su je ofarbali, zatim izbetonirali prelaz i isekli šiblje. Zajedno smo očistili i potok Zmajevac koji teče ispod mosta. Ništa nam nije bilo teško, iako je tog dana bila ogromna vrućina, skoro 40 stepeni – seća se Tamara, jedna od devojaka koje su učestvovale u prvoj akciji. U narednim su ofarbali koš, postavili kapiju i dodali male golove za fudbal.

Ovaj jedinstven program pod zvaničnim nazivom Fond za komšijske inicijative, odnosno fond za podršku lokalnim inicijativama u Obrenovcu pokrenula je Fondacija za mlade Obrenovac.

Sa idejom da njihov grad postane „super mesto za život“ finansirani su mali projekti i inicijative, njih ukupno 12.

Zanimljivo je da se skoro polovina projekata provodi u seoskim mestima, a 49{041f89ad2c2e1b1e85f4b6e0a6f2f5653f15563dfa9c9e586ff9cc4c9cdec6b1} od svih inicijatora projektnih ideja su mladi između 15 i 30 godina.

“U našem selu ima popriličan broj mladih jer se nalazimo na pogodnom mestu, ekonomski smo i kulturni centar ovog kraja, blizu su kopovi i elektrane, lako se nalazi posao.”

– Imamo izgrađenu infrastrukturu, od puteva do vodovoda, većina ljudi radi ovde u okolini, nemamo potrebu da svakog dana idemo u Beograd, iako teritorijalno pripadamo gradu Beogradu – rekao je Marko Petrović za Priče sa dušom i dodao da u bliskoj budućnosti očekuju još projekata i sličnih ideja.

– Energije i sloge imamo, ljubavi prema selu nam ne manjka, a kažu da se o atmosferi na našim radnim akcijama i danas priča – dodao je Nenad.

Priča o mladima iz Stublina i fondaciji iz Obrenovca dobar je primer lokalne inicijative i udruživanja ljudi koji žive u istom gradu ili selu.

Na samom kraju 2019. godine Trag fondacija pokrenula je program „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita!“. Uz podršku fondacije Čarls Stjuart Mot, cilj je da se podstakne osnivanje lokalnih fondacija širom Srbije.

U Tragu veruju da svaka zajednica ima resurse u vidu novca, veština, znanja ili kontakata koje njeni stanovnici mogu da udruže kako bi unapredili mesta u kojima žive.

To su ljudi koji veruju u sopstvenu moć da inspirišu i pokrenu ljude, da prikupe sredstva od pojedinaca i preduzeća u svom okruženju i iskoriste ih kako podržali i promovisali građanske akcije.

Ukoliko vam se ova ideja dopada i možete da napravite grupu od najmanje troje ljudi u mestu u kojem živite, a pritom znate koje akcije biste mogli da sprovedete u vašem okruženju, pratite sajt lokalnefondacije.rs i Trag fondaciju, da biste saznali o konkursima za ovaj program, kao i sve nove informacije za funkcionisanje lokalnih fondacija.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Jovan Nedeljkov

The post Stubline kraj Obrenovca: Priča o ljudima koji vole svoje mesto appeared first on FONDACIJA NAŠEG KRAJA.