ST1-P
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Stubline kraj Obrenovca: Priča o ljudima koji vole svoje mesto

Stubline kraj Obrenovca: Priča o ljudima koji vole svoje mesto

 

Zahvaljujući složnim mladim komšijama i Fondu za komšijske inicijative Fondacije za mlade Obrenovac, selo Stubline kod Obrenovca je bolje mesto za život.

Vredni su i obožavaju svoje mesto, a pre svega su složne komšije. Oni su varioci, mašinovođe, referenti, vaspitači, elektromehaničari.

Nenadu Jakovljeviću (31), Stefanu Simeunoviću (25), Marku Petroviću (23), Tamari Simeunović (23), Dušanu Komlenoviću (30) i Stefanu Maksimoviću (24) nije trebalo mnogo vremena da se udruže, da pozovu jedni druge i prionu na posao. Zajedno sa njima, ukupno desetak mladih ljudi iz ovog mesta hteli su da urede mostić na ulazu u selo, a posle toga da srede i košarkaški teren star skoro 30 godina. Deo ekipe je radio i na uređenju terena FK Posavina.

Sve to su uspeli u pet akcija, na volonterskoj osnovi, svaki put od petka do nedelje.

Gabrijeli 

Za Priče sa dušom kažu da se uvek oko svega lako dogovore, da je dovoljan jedan poziv da ih ujedini pa da naprave nešto korisno za Stubline.

Svaki od sagovornika ove Priče sa dušom je zaposlen, živi u kući i ima baštu u kojoj gaji povrće za porodične potrebe.

O svom selu pričaju samo u superlativu, kažu da odatle nikad ne bi otišli, da se njihovo rodno mesto nalazi na idealnom, prometnom mestu – između Obrenovca i Valjeva, da tu živi dosta mladih ljudi i da je zaposlenost na izuzetno visokom nivou.

Stubline imaju oko 3.000 stanovnika prosečne starosti 39 godina, školu, crkvu, vrtić, dom zdravlja, dom kulture, poštu, fudbalski klub i kulturno-umetničko društvo.

Stubline su, kako su nam rekli, raskrsnica puteva još od rimskog doba, mesto u kojem je po predanju Marko Kraljević pojio svoga Šarca, selo koje je bilo naseljeno još u doba neolita.

Naziv „Stubline“ po predanju nastao je kada su prvi doseljenici na ovom prostoru sekli topole, a na svakom mestu gde bi oborili jedno stablo krenula bi da izvire voda. Takav izvor nazvan je „stublina“.

– Zanimljivo je da smo se samoinicijativno okupili, odnosno da nemamo nikakvo formalno udruženje građana niti neku organizaciju. Svi se znamo iz kraja, ili iz škole, sa fudbala, neki su u rodbinskim vezama. Videli smo konkurs za program Fonda za komšijske inicijative koji je raspisala lokalna Fondacija za mlade iz Obrenovca i prijavili smo se. Prošli smo u uži krug i dobili sredstva, prvo jednom, a posle i drugi put – priča Nenad Jakovljević koji je na čelu ove neformalne grupe i dodaje da je obnovljeni most prethodno stradao kao posledica poplava 2014. godine.

– Most se nalazi u neposrednoj blizini osnovne škole, deca ga sada prelaze svakog dana, a jedno vreme nije bio za upotrebu. Čak ni biciklom nije moglo da se pređe preko njega. Sada je bezbednost đaka na višem nivou. Cela ova naša akcija je spontano krenula i odlično se završila. Ne samo što smo pokrenuli lokalnu zajednicu, već smo i imali efekat na životnu sredinu. Kada se priča pročula po selu, uključili su se i roditelji školske dece – istakao je Nenad.

Sređivale smo i šmirglale ogradu pre farbanja, a momci su je ofarbali, zatim izbetonirali prelaz i isekli šiblje. Zajedno smo očistili i potok Zmajevac koji teče ispod mosta. Ništa nam nije bilo teško, iako je tog dana bila ogromna vrućina, skoro 40 stepeni – seća se Tamara, jedna od devojaka koje su učestvovale u prvoj akciji. U narednim su ofarbali koš, postavili kapiju i dodali male golove za fudbal.

Ovaj jedinstven program pod zvaničnim nazivom Fond za komšijske inicijative, odnosno fond za podršku lokalnim inicijativama u Obrenovcu pokrenula je Fondacija za mlade Obrenovac.

Sa idejom da njihov grad postane „super mesto za život“ finansirani su mali projekti i inicijative, njih ukupno 12.

Zanimljivo je da se skoro polovina projekata provodi u seoskim mestima, a 49{041f89ad2c2e1b1e85f4b6e0a6f2f5653f15563dfa9c9e586ff9cc4c9cdec6b1} od svih inicijatora projektnih ideja su mladi između 15 i 30 godina.

“U našem selu ima popriličan broj mladih jer se nalazimo na pogodnom mestu, ekonomski smo i kulturni centar ovog kraja, blizu su kopovi i elektrane, lako se nalazi posao.”

– Imamo izgrađenu infrastrukturu, od puteva do vodovoda, većina ljudi radi ovde u okolini, nemamo potrebu da svakog dana idemo u Beograd, iako teritorijalno pripadamo gradu Beogradu – rekao je Marko Petrović za Priče sa dušom i dodao da u bliskoj budućnosti očekuju još projekata i sličnih ideja.

– Energije i sloge imamo, ljubavi prema selu nam ne manjka, a kažu da se o atmosferi na našim radnim akcijama i danas priča – dodao je Nenad.

Priča o mladima iz Stublina i fondaciji iz Obrenovca dobar je primer lokalne inicijative i udruživanja ljudi koji žive u istom gradu ili selu.

Na samom kraju 2019. godine Trag fondacija pokrenula je program „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita!“. Uz podršku fondacije Čarls Stjuart Mot, cilj je da se podstakne osnivanje lokalnih fondacija širom Srbije.

U Tragu veruju da svaka zajednica ima resurse u vidu novca, veština, znanja ili kontakata koje njeni stanovnici mogu da udruže kako bi unapredili mesta u kojima žive.

To su ljudi koji veruju u sopstvenu moć da inspirišu i pokrenu ljude, da prikupe sredstva od pojedinaca i preduzeća u svom okruženju i iskoriste ih kako podržali i promovisali građanske akcije.

Ukoliko vam se ova ideja dopada i možete da napravite grupu od najmanje troje ljudi u mestu u kojem živite, a pritom znate koje akcije biste mogli da sprovedete u vašem okruženju, pratite sajt lokalnefondacije.rs i Trag fondaciju, da biste saznali o konkursima za ovaj program, kao i sve nove informacije za funkcionisanje lokalnih fondacija.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Jovan Nedeljkov

 

 

Vatreno krštenje: odgovor lokalnih fondacija iz Rumunije na krizu izazvanu pandemijom

Napisao Džordž Gruesku, Asocijacija za odnose u zajednici (ARC), Rumunija Suočeni sa posledicama COVID-19 virusa, 17 lokalnih fondacija širom Rumunije počelo je da prikuplja sredstva za najvažnije zdravstvene službe i pojedince koji su bili najviše pogođeni novonastalom situacijom. Upravo ove lokalne fondacije doprinele su tome da se za ugrožene grupe obezbedi više od 1,8 miliona evra neophodne medicinske opreme i hitne pomoći. Ono što je rumunsko iskustvo pokazalo jeste da se značajni rezultati najčešće postižu kroz jaku međusektorsku saradnju, pre

Lokalne fondacije: Stara Pazova

Šta se desi kada nekoliko prijatelja odluči da preuzme stvar u svoje ruke? Razgovarali smo sa Željkom Ivovićem, Irenom Ivović, Nikolom Rajkovićem i Brankom Rodić– o njihovim planovima za Staru Pazovu i okolni kraj. Stara Pazova broji oko šezdeset hiljada stanovnika i blisko je povezana sa Novom Pazovom i Starim i Novim Banovcima, a članovi fondacije u nastajanju se nadaju da će uz pomoć zajedničkih projekata i akcija, poboljšati kvalitet života ne samo u Staroj Pazovi, već i u obližnjim

Lokalne fondacije: Šabac

Našli smo se sa Biljanom Davidovski, Gordanom Mandić – Radosavljević i Ljubicom i Viktorom Tešićem da razgovaramo o njihovoj fondaciji u nastajanju. Našli smo se u šarmantom parku u centru grada. Šabac je grad sa preko sto hiljada stanovnika i dobrom vezom sa Beogradom i Novim Sadom, ali kako nam kažu, mladi često biraju da odu i žive negde drugde. Ova mala grupa ljudi želi da učini sve da Šabac postane mesto u kom će mladi želeti da ostanu i